SVETAČNIK 4. JANUAR

4. januar 2015.

SVETA VELIKOMUČENICA ANASTASIJA

Sveta velikomučenica Anastasija Uzorešitelnica, slavna junakinja vere Hristove rodi se u Rimu u domu senatorskom i bogatom, od oca paganina i majke hrišćanke. Od rane mladosti prilepi se ljubavlju ka Gospodu Isusu, rukovođena u nauci Hristovoj nekim blagočestivim učiteljem Hrisogonom. Primorana ocem Anastasija stupi u brak s nekim neznabožačkim vlastelinom Publijem. No, izgovarajući se na žensku bolest, ona nikako ne hte s njim stupiti u telesne veze. Zbog toga je muž gorko mučaše zatvorom i glađu. A još veće muke udari na nju, kada doznade, da ona tajno odlazi u tamnice hrišćanskim mučenicima, odnosi im ponude, služi im, pere im rane, dreši uze njihove. No Božjim Promislom bi oslobođena od opakog muža. Poslan bi Publije carem u Persiju, pa putujući morem, utonu. Tada sveta Anastasija poče slobodno služiti mučenim hrišćanima i svojim velikim nasledstvom tešiti siromahe deleći im milostinju. Jednom car Dioklecijan beše u gradu Akvileji, pa naredi, da mu dovedu ispovednika Hristova Hrisogona. Ovoga praćaše na putu svetog Anastasija. Hrisogonu svetom bi odsečena glava po carevoj zapovesti. Tada postradaše i tri sestre, Agapija, Hionija i Irina: prve dve bačene u oganj, a treća strelom prostreljena. Njihova tela uze sveta Anastasija, zavi u belo platno i mnogim aromatima obloživ, česno sahrani. Potom Anastasija ode u Makedoniju, gde pomagaše stradalnicima Hristovim. Tu bi raspoznata kao hrišćanka, zbog čega bi uhvaćena i vođena na saslušanja i istjazanja kod raznih sudija. Želeći umreti za Hrista ljubljenoga, Anastasija neprestano vapijaše u srcu k Njemu. Nekakav načalnik žrečeva Ulpijan htede se pohotljivo kosnuti tela svete Anastasije, no oslepe najednom i izdahnu. Osuđena na smrt glađu svetog Anastasija preleža u tamnici trideset dana bez hrane, hraneći se jedino suzama i molitvom. Potom stavljena u lađu sa još nekoliko hrišćana da bude potopljena, no Bog je i od te smrti sačuva. Najzad bi nad ognjem privezana nogama i rukama za četiri koca, te predade Bogu dušu svoju svetu. Postrada i preseli se u Carstvo Hristovo 304. godine.

NEDELJA SVETIH OTACA – OCI

Dočekujući praznik nasvetijeg Rođenja na zemlji – Božić, srpski narod i srpska crkva u tri nedelje pred ovaj praznik obeležavaju Detinjce, Materice i Oce, tipično srpsko slavljenje, kao što je i Krsna slava tipična srpska svetkovina.

U Nedelju otaca  (u nas poznatoj kao Oci) proslavljamo sve Isusove pretke po telu koji se navode u rodoslovu u jevanđeljima od Mateja i Luke. U ovu nedelju  majke i deca „vezuju“ oce, a oni im se „dreše“. Ovo uzajamno „drešenje“ je uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima.

Oci su dan Svetih srpskih otaca.