SVETAČNIK 16. FEBRUAR

16. februar 2015.

SVETI SIMEON BOGOPRIMAC I ANA

U vreme cara misirskog Ptolomeja Fila-delfa izabran bi i ovaj Simeon kao jedan od znamenite Sedamdesetorice, kojima bi poveren posao prevođenja Biblije sa jevrejskog na grčki jezik. Simeon rađaše svoj posao savesno, no kada prevođaše proroka Isaiju, pa dođe do onog proročanstva: „Evo djeva će zatrudnjeti i rodiće sina“, on se zbuni, pa uze nož da izbriše reč djeva i zameni je sa rečju „mlada žena“, i da tako i prevede na grčki. Ali u tom trenutku javi se Simeonu angel Božji i zadrža ga od njegove namere, objasnivši mu da je proročanstvo istinito, i da je tačno zapisano. A da je istinito i tačno, reče mu još vesnik Božji, uveriće se i on sam lično, jer po Božjoj volji neće umreti dok ne vidi Mesiju rođenoga od devojke. Obradova se pravedni Simeon takvome glasu s neba, ostavi proročanstvo neizmenjeno, i zahvali Bogu što ga udostojava da doživi i vidi Obećanoga. Kada Mladenac Isus bi donesen Djevom Marijom u hram jerusalimski, Duh Božji to javi Simeonu, koji beše veoma star i beo kao labud. Simeon brzo ode u hram i u hramu poznade i Djevu i Mladenca po svetlosti što zračaše oko glava njihovih kao oreol. Radostan starac uze Hrista na ruke svoje i zamoli Boga: „Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj; jer vidješe oči moje spasenje Tvoje“. Tu se desila i Ana proročica, kći Fanuilova, koja i sama poznade Mesiju i objavi Ga narodu. Ani je tada bilo osamdeset četiri godine. Uskoro po tom prestavi se sveti Simeon. Ovaj pravedni starac Simeon smatra se zaštitnikom male dece.

SVETI JAKOV, ARHIEPISKOP SRPSKI

Sveti Jakov, arhiepiskop srpski je bio arhiepiskop od 1286. do 1292. godine. O njemu se ne zna mnogo. Zna se da je obnavljao i podizao crkve i da je, verovatno oko 1290. godine, premestio sedište srpske arhiepiskopije iz manastira Žiče u Peć. Veliku brigu je posvećivao manastiru Studenici, snabdeo je bogoslužbenim knjigama i crkvenim sasudima. Izuzetnu brigu je posvećivao srpskim podvižnicima. Oreol svetiteljstva zadobio je čistotom svoje vere i hrišćanske ljubavi. Krasile su ga krotost, smirenost i dobročinstva.

SIRNA SEDMICA

Posle mesopusne nedelje, kada prestaje jedenje mesa, sledi takozvana „sirna“ sedmica, tokom koje je dozvoljeno da se jede sir, to jest uopšte mleko i mlečni proizvodi, kao i jaja. U sve dane sirne sedmice pevaju se naročita molitvoslovlja koja su za svaki dan navedena u Poenom triodu. Ova sedmica predstavlja neposrednu pripremu za Veliki post, i kao nekakav postepeni prelazak ka njemu, pa se u bogoslužbenim pesmama naziva „predvorjem Božanstvenog pokajanja“, „svetlim pretprazništvom uzdržanja“ i „svetlim uvodom u post“.