SVETAČNIK 11. DECEMBAR

11. decembar 2015.

PREPODOBNOMUČENIK STEFAN NOVI

Kao negda Ana majka Samuilova tako i Ana majka Stefanova moljaše se Bogu, da joj Bog da jednoga sina. Moleći se tako jednom u crkvi Vlaherni pred ikonom Presvete Bogorodice, uhvati je lak san, u kome ona vide Presvetu Devu, kao sunce sjajno, i ču glas od nje: „idi, ženo, s mirom, prema molitvi tvojoj imaš sina u utrobi tvojoj.“ I zaista zače Ana i rodi sina, ovoga svetoga Stefana. U 16. godini primi Stefan čin inočki na gori Aksentijevoj prema Carigradu od starca Jovana, od koga se nauči mudrosti božanskoj i podvižništvu. A kada se starac Jovan upokoji u Gospodu, Stefan osta na toj gori strogo podvizavajući se i prilažući trud ka trudu. Njegova svetost privuče mu mnoge učenike. Kada car Konstantin Kopronim progonjaše ikone, još žešće od svoga skvernoga oca, Lava Isavrjanina, Stefan se pokaza kao revnosni zaštitnik poštovanja svetih ikona. Bezumni car primaše razne gnusne klevete protiv Stefana, a i sam udešavaše razne spletke, samo da bi Stefana slomio i s puta uklonio. Stefan bi prognan na ostrvo Prokonis, po tom doveden u Carigrad, okovan i bačen u tamnicu, gde ga sretoše 342 monaha sužnja, iz raznih strana dovedenih i u tamnicu zbog ikonopoštovanja vrgnutih. U tamnici oni svršavahu sve crkveno pravilo kao u manastiru. Opaki car osudi Stefana na smrt. Svetitelj predvide svoju smrt na 40 dana i oprosti se s bratijom. Sluge careve izvukoše ga iz tamnice i bijući ga i trzajući vukoše ga po ulicama Carigradskim prizivajući sve one, koji su uz cara, da udaraju kamenjem „protivnika careva“. Neko od jeretika udari drvetom svetitelja po glavi, i svetitelj izdahnu. Kao što sv. Stefan prvomučenik postrada od Jevreja tako i ovaj Stefan postrada od ikonobornih jeretika. Postrada ovaj slavni Hristov vojnik 767. godine u 53. god. svoga zemnoga života, i bi uvenčan slavom neuvelom.

SVETI MUČENIK HRISTO
Sveti novomučenik Hristo je bio albanski hrišćanin, nastanjen u Carigradu, baštovan po zanimanju. Pri prodaji svoga povrća on se zameri nekom Turčinu, koji ga okleveta pred sudom, kao da je obećao poturčiti se pa porekao. Posle istjazanja okovan bačen u tamnicu. U tamnici neko mu ponudi da jede, što Hristo odbije govoreći: „bolje da se gladan javim pred Hristom mojim.“ Po tom izvadi zavežljaj novaca, što je imao pod pojasom i da jednome sužnju, s molbom, da mu se za to odsluži nekoliko posmrtnih liturgija. Posečen od Turaka 1748. god. i proslavljen za uvek u carstvu Hrista Boga.