SVETAČNIK 7. MART

7. mart 2016. godine

SVETI SVEŠTENOMUČENIK POLIKARP SMIRNSKI

Sveti sveštenomučenik Polikarp, episkop smirnski rodio se beše kao neznabožac. Sveti Jovan Bogoslov uvede ga u veru Hristovu i krsti ga. U ranom detinjstvu Polikarp osta siroče i prema nekom snoviđenju, primi ga jedna plemenita udova, Kalista, koja ga kao sina podiže i vaspita. Beše Polikarp od detinjstva blagočestiv i milosrdan. Starao se da podržava životom svetog Vukola, tadašnjeg episkopa u Smirni, a i svete apostole Jovana i Pavla, koje je poznavao i slušao. Sveti Vukol ga rukopoloži za prezvitera, a pred smrt označi ga za svoga naslednika u Smirni. Apostolski episkopi, koji se sabraše na pogreb Vukolu, hirotonisaše Polikarpa za episkopa. Od samoga početka bi Polikarp obdaren silom čudotvorstva. Tako, izgna zlog duha iz sluge nekoga knjaza, zaustavi molitvom strašni požar u Smirni. Videći ovo mnogi neznabošci smatrahu ga jednim od bogova. Nizvođaše kišu u suho vreme, isceljivaše bolesti, proziraše, proricaše itd. Postrada za vreme cara Marka Avrelija. Na tri dana pred smrt proreče sveti Polikarp: „Kroz tri dana ću biti sažežen na ognju radi Gospoda Isusa Hrista!“ I kad ga treći dan vojnici uhvatiše i povedoše na sud, on uzviknu: „Neka bude volja Gospoda Boga moga!“ A kada ga sudija savetovaše da se odreče Hrista i prizna rimske bogove, reče Polikarp: „Ne mogu promeniti bolje za gore!“ Naročito Jevreji mržahu Polikarpa i nastojavahu da se Polikarp spali. Kada ga vezana staviše na lomaču, on se moljaše dugo Bogu. I beše vrlo star, i sed, i svetao kao angel Božji. I videše svi ljudi, kako ga plamen obavija, ali njega ne dodiruje. Ustrašeni takvom pojavom neznabožne sudije narediše dželatu da ga kopljem kroz plamen probode. I kada bi proboden, iz njega isteče veoma mnogo krvi, tako da se sav oganj pogasi, a telo njegovo osta celo i neopaljeno. Po nagovoru Jevreja naredi sudija da se mrtvo telo Polikarpovo spali po običaju jelinskom. I tako spališe nečastivi mrtvog onoga koga živog nisu mogli spaliti. Postrada sveti Polikarp 167. godine na Veliku Subotu.

SIRNA SEDMICA

Posle mesopusne nedelje, kada prestaje jedenje mesa, sledi takozvana „sirna“ sedmica, tokom koje je dozvoljeno da se jede sir, to jest uopšte mleko i mlečni proizvodi, kao i jaja. U sve dane sirne sedmice pevaju se naročita molitvoslovlja koja su za svaki dan navedena u Poenom triodu. Ova sedmica predstavlja neposrednu pripremu za Veliki post, i kao nekakav postepeni prelazak ka njemu, pa se u bogoslužbenim pesmama naziva „predvorjem Božanstvenog pokajanja“, „svetlim pretprazništvom uzdržanja“ i „svetlim uvodom u post“.

U dane sirne sedmice (osim subote) na jutrenju se ne pevaju pesme kanona Osmoglasnika uz one pesme uz koje „dospeva“ Tripjesnec. U sredu i petak na jutrenju peva se i kanon Trioda, a Liturgija se ne služi. Povečerje na četvrtak i na subotu je malo.

Sirna subota posvećena je spomenu Svih svetih koji su u isposništvu ili podvigu zasijali. Slično kao što „vojskovođe pred naoružanom i postrojenom vojskom govore o podvizima drevnih junaka i time bodre vojnike, tako i sveti Oci onima koji stupaju u post ukazuju na svete muževe koji su u postu zasijali i uče ih da se post ne sastoji samo u odvajanju od hrane, nego i u obuzdavanju jezika, srca i očiju“ (Sinaksar). Jutrenje se služi sa Velikim slavoslovljem. Na jutrenju biva i druga pesma kanona.