SVETAČNIK 14. MART – POČETAK VASKRŠNJEG POSTA

14. mart 2016. godine

PREPODOBNOMUČENICA EVDOKIJA

Prepodobnomučenica Evdokija je živela u Iliopolju gradu Feničanskom za vreme carovanja Trajanova. Najpre velika razvratnica, a potom pokajnica, isposnica i najzad mučenica. Razvratom je bila sabrala ogromno bogatstvo. Preokret u njenom životu napravio je, Promislom Božjim, neki stari monah German, i to nehotično. Došav poslom u grad, on odsedne kod jednog hrišćanina, čija se kuća dodirivala sa kućom ove Evdokije. Kada je on noću počeo po običaju monaškom čitati Psaltir i neku knjigu o Strašnome Sudu, Evdokija ga čuje i s pažnjom stane osluškivati njegove reči sve do kraja. Strah i užas obuzme je, tako da je ostala budna do svanuća. A čim svane, ona pošalje sluge da umole toga monaha da dođe k njoj. German dođe, i među njima se otpočne dug razgovor o onome što je starac monah prošle noći čitao, i uopšte o veri i spasenju. Rezultat tih razgovora bude da Evdokija zamoli mesnog episkopa da je krsti. Posle krštenja ona predade sve svoje imanje crkvi, da se razda siromasima, otpusti svoje sluge i robove, a ona se povuče u neki ženski manastir. I tako se odlučno posveti sva monaškom životu, poslušanju, trpljenju, bdenju, molitvi i postu, da bude posle trinaest meseci izabrana za igumaniju. Prožive u manastiru pedesetšest godina, i udostoji se pred Bogom da joj Bog dade toliku blagodat, te i mrtve vaskrsavaše. Kada nasta gonjenje hrišćana od nekoga kneza Vikentija, sveta Evdokija bi posečena mačem. Evo divnog primera, kako jedan sud nečistoće može da se očisti, osveti i ispuni skupocenim nebeskim mirisom, blagodaću Duha Svetoga.

VASKRŠNJI (VELIKI) POST

U ponedeljak posle siropusne nedelje počinje sam Veliki post, koji se u Tipiku obično naziva Velikom ili Svetom Četrdesetnicom, jer, kao vreme pokajanja, traje upravo četrdeset dana, a uz dva praznična dana, Lazarevu subotu i Ulazak Gospodnji u Jerusalim, i uz Strasnu sedmicu, dobija se sve ukupno sedam nedelja. Ovaj post se naziva velikim kako zbog svog dugog trajanja, tako naročito i zbog svoje izuzetne strogosti.

Radnim danima, to jest od ponedeljka do petka, velikoposno bogosluženje ima sledeću strukturu: ujutro – polunoćnica, jutrenje, prvi čas; pre podne – velikoposni časovi: treći, šesti i deveti, izobrazitelьna i večernje; uveče – veliko povečerje. Sredom i petkom (a u 5. sedmici posta još i u četvrtak) se tome dodaje još i Liturgija Pređeosvećenih Darova. Subota (u spomen na njeno prvobitno praznovanje u Starom Zavetu) i nedelja se izdvajaju od drugih dana Velikog posta po tome što se u te dane crne odežde zamenjuju obično tamnocrvenim, nema velikih poklona sa molitvom prepodobnog Jefrema Sirijskog i služi se cela Liturgija – subotom svetog Jovana Zlatoustog, a nedeljom svetog Vasilija Velikog. Tokom Strasne sedmice bogosluženje ima svoje osobenosti: prva tri dana služi se Liturgija Pređeosvećenih Darova, na Veliki Četvrtak – Liturgija svetog Vasilija Velikog, na Veliki Petak Liturgije uopšte nema (osim ako taj dan padnu Blagovesti), nego se služe Carski časovi, a na Veliku Subotu služi se Liturgija svetog Vasilija Velikog. Izdvaja se takođe šesta nedelja, to jest šesti nedeljni dan Velikog posta: to je takozvana Cvetna nedelja, kada se praznuje jedan od dvanaest velikih praznika: Ulazak Gospodnji u Jerusalim i služi se Liturgija svetog Jovana Zlatousta.