SVETAČNIK 21. JUN – DUHOVSKI UTORAK

21. jun 2016. godine

PRENOS MOŠTIJU SV. VELIKOMUČENIKA TEODORA STRATILATA

Sveti velikomučenik Teodor Stratilat se praznuje 8/21. februara, a 8/21. juna praznuje se prenos moštiju njegovih iz Iraklije u Evhaitu. Tako beše i zaveštao sveti Teodor pri stradanju, svome slugi Varu: „Telo moje“, reče, „položi u Evhaiti na imanju mojih predaka“. Sveti Anastasije Sinajski zapisao je ovo čudo od ikone svetog Teodora: u mestu Karsatu blizu Damaska bila je jedna crkva u ime svetog Teodora Stratilata. Kada Saraceni pokoriše Damask, jedna grupa Saracena sa ženama i decom nastani se u toj crkvi. Na zidu je bio fresko lik svetog Teodora. Jedan Saracen pusti strelu i udari lik svetiteljev u lice. Na jedanput krv poteče iz lika. Uskoro posle toga cela ta grupa Saracena izumre tu u crkvi. Sveti Anastasije veli, da je on lično bio u toj crkvi, video lik svetiteljev na dvoru i tragove od stinule krvi.

DUHOVSKI UTORAK

Posle Hristovog vaznesenja učenici su ostali u Jerusalimu i u jednoj sobi na Sionu često su se okupljali i zajedno se molili Bogu očekujući s nestrpljenjem obećanoga Utešitelja, Duha Svetoga, koji od Oca ishodi. Mesto Jude Iskariotskog među dvanaestoricom, kockom je bilo popunjeno Matijom. Na Pedesetnicu svi su bili zajedno, kad huka ispuni svu kuću i pokazaše se ognjeni jezici koji se spustiše na svakog od apostola. Izašavši na krov od kuće, progovorili su i propovedali okupljenom narodu jezicima koje do tada nisu znali, tako da su ih svi okupljeni, i Jevreji i inoverni, razumeli. Tri hiljade ljudi na ovaj dan poverovalo je propovedi apostola i krstilo se. Ovaj dan se smatra danom rođenja Crkve Hristove. Kako su na praznik Pedesetnice Jevreji, znači i apostoli u onu Pedesetnicu, ukrašavali svoje kuće granjem, cvećem i travom podsećajući se na vreme kad su posle ropstva lutali sa Mojsijem po pustinji i živeli u kolibama od granja i lišća, i danas se na praznik Silaska Svetog Duha na apostole pravoslavne crkve ispunjavaju travom i cvećem od koga se pletu venčići.

Beseda o duhu ovoga sveta i Duhu od Boga
I mi ne primismo duha ovoga svijeta, nego Duha koji je iz Boga. (II Kor. 2, 12)
Duh ovoga sveta je, braćo, duh gordosti i surovosti, a Duh Božji je Duh krotosti i blagosti. Apostol Božji tvrdi, da sledbenici Hristovi ne primiše duha ovoga sveta nego Duha koji je iz Boga, tj. koji iz Boga Oca ishodi kao blagouhani miris iz cveta, te se kao dobar miris razleva po duši čovečjoj, čineći ovu krepkom, svetlom, spokojnom, blagodarnom i umilnom.
Ljudi su po prirodi krotki i blagi. Sv. Tertulijan piše: „Duša čovečja je po prirodi hrišćanka.“ Ali duhom ovoga sveta ona je razdražena i razbešnjena, Duh ovoga sveta napravio je od ovaca vukove, dok Duh koji je iz Boga pravi od vukova ovce.
Još apostol dodaje, da smo primili Duha Božjeg zato da znamo što nam je darovano od Boga, Da poznamo, dakle, šta je od Boga u nama a šta nije od Boga, i da osetimo slast od onoga što je od Boga i gorčinu od onoga što nije od Boga, nego od duha ovoga sveta. Dok je čovek van svoje prirode, ispod svoje prirode, on smatra gorčinu za slast a slast za gorčinu. A kada se Duhom Božjim vrati svojoj pravoj prirodi, onda on smatra slast slašću a gorčinu gorčinom.
Ko može čoveka vratiti Bogu? Ko može čoveka izlečiti od otrovanosti grehovnom gorčinom? Ko ga može naučiti da opitom razlikuje pravu slast od gorčine? Niko drugi osim Duha koji je iz Boga.
Zato se pomolimo, braćo, da nam Bog daruje Duha Svoga Svetoga, kao što Ga je darovao apostolima i svetiteljima Svojim. A kad taj Duh Božji Sveti dođe u nas, došlo nam je Carstvo Božje, u kome je sve sama slast, samo dobro, sama svetlost, sama krotost, sama blagost.
O Duše Sveti, Duše krotosti i blagosti, priđi i useli se u nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Sveti Nikolaj Velimirović, Prolog