SVETAČNIK 28. JUL

28. jul 2016. godine

SVETI MUČENICI KIRIK I JULITA

Svetiteljka Julita beše od roda plemićskog. Rano obudove i osta s novorođenim mladencem Kirikom. Življaše u Ikoniji gradu Likaonijskom, i beše sva predana veri Hristovoj. Svoga sinčića krsti odmah po rođenju, a kada mu beše tri godine, ona ga nauči veri i molitvi onoliko koliko dete toga uzrasta mogaše primiti. Kada Dioklecijan naredi gonjenje hrišćana, u gradu Ikoniji bi prolivena mnoga nevina krv. Julita uze svoga sina i skloni se od gnjeva neznabožačkog u grad Selevkiju. No i tamo ne beše bolje. Julita beše uhvaćena i kao hrišćanka izvedena pred sudiju. Pošto Julita hrabro izjavi svoju veru u Gospoda Isusa, sudija, da bi je ražalio i pokolebao, uze dete na svoje ruke i poče ga milovati. No Kirik vikaše iza glasa: „Ja sam hrišćanin, pusti me materi!“ i poče ručicama svojim grebati sudiju odvraćajući svoje lice od njega. Rasrdi se sudija, tresnudete o zemlju i oturi nogom, a dete se skotrlja niz kamene stepenice, i predade Bogu svoju svetu i nevinu dušu. Videći kako Kirik postrada pre nje sv. Julita beše radosna i zablagodari Bogu, što sina njenog udostoji mučeničkog venca. Posle mnogih muka i Julita bi mačem posečena, 304. godine. Mošti sv. Kirika i Julite do dana današnjega su čudotvorne. Jedan deo moštiju ovih svetitelja nalaze se u Ohridu u crkvi sv. Bogorodice Bolničke.

SVETI VLADIMIR VELIKI

Sveti Vladimir Veliki, knez ruski je na krštenju dobio ime Vasilije. Bio je sin kneza Svjatoslava, a unuk Igora i Olge, Vladimir najpre beše sav neznabožac, i po verovanju i po životu. Saznavši da postoje druge vere on poče brižljivo ispitivati, koja je od njih najbolja. Zato posla i jedno izaslanstvo u Carigrad. Kada se izaslanici vratiše, saopštiše knezu, da su bili na službi u pravoslavnoj crkvi, Svetoj Sofiji, i da su bili „van sebe ne znajući da li su na zemlji ili na nebu.“ To pobudi Vladimira, da se krsti i da krsti narod svoj. Glavni idol Perun bi svučen sa brda Kijevskogi bačen u reku Dnjepar. Primivši veru hrišćansku Vladimir savršeno izmeni svoj život, i ulagaše sav trud, da tačno ispunjava sve propise ove vere. Naredi da se svuda po državi njegovoj zidaju crkve na mesto porušenih idola, a sam sazida krasnu crkvu Presvetoj Bogorodici u Kijevu. Ova crkva beše podignuta na onom istom mestu, gde ranije mučenički postradaše za Hrista sv. Teodor i sin mu Jovan. S onim istim neodoljivim naporom, s kojimranije Vladimir štićaše idolopoklonstvo, rasprostiraše on sada hrišćanstvo. Upokoji se u Gospodu 1015. godine.