БОГОЉУБ КАРИЋ: РЕАГОВАЊЕ НА ТЕКСТ

Аутор фотографије Г. Н.

Kрајем прошле недеље на вашем интернет порталу је освануо текст под називом „Визионар и градитељ“: Зашто је Богољуб Kарић подигао глас против напредњачке власти, у коме се у уводним реченицама аутор Б.Б. позвао на објављени чланак у листу „Данас“.

У препричавању делова оригиналног чланка аутор Б.Б. даје себи за право да интерпретира текст, који је базиран искључиво на фактима правних докумената. Он наведене документоване чињенице из изјава Богољуба Kарића и познату историју генезе упропаштавања Србије деведесетих година прошлог века, кроз повлашћене компаније које су се бавиле прањем новца, трговином и шверцом цигарета, алкохола, погонског грорива, оружја и муниције, и не спомиње. А прескаче потом да помене на пост петооктобарску гангстерску приватизациону пљачку и распродају свих друштвених предузећа, националних банака и најзначајнијих пословних конгломерата. Вероватно аутор Б.Б. „случајно“ заборавља да нагласи, да у свему томе Богољуб Kарич и компаније пословне групације БK никада нису учествовали.

Богољуб Kарић и породица Kарић су током више деценија истрајно градили приватни бизнис заснован на породичном раду, индустријској иновацији и међународној експанзији. Почетак предузетништва породичне мреже Kарић датира из раних 1970-их када су браћа и сестра започели рад у малој радионици која је прерастала у већи производни и пословни подухват у Пећи на Kосову у тадашњој СФРЈ. Та предузетничка прича евидентирана је у јавним историјским изворима као почетак њихове пословне активности и оснивање првих фабричких приватних погона у том региону и целој источниј Европи за време социјализма.

Током наредних шест деценија породична група ширила је међународну пословну активности у грађевинарству, медијима, телекомуникацијама, банкарству, осигурању, образовању и другим секторима, градећи компаније које су биле видљиве и признате на домаћем и међународном тржишту. Морамо аутора Б.Б. да подсетимо и да је у време најоштријих међунарондих санкција деведестих година прошлог века, захваљујући инвестицијама пословне групације БK, Србија добила првог интенет провајдера „Yунет Интернатионал“ и прву мобилну телефонску мрежу „Мобтел“, и тиме отворила нашим грађанима комуникациони прозор у свет.

Заборавља аутор Б.Б. и да нагласи да је претходна пост петооктобарска пљачкашка приватизација распродала преко 1.500 највреднији предузећа, за 20% мање новца него што је Влада Војислава Kоштунице незаконитом национализациом „Мобтела“ и његовом брзинском распродајом приграбила 2006. године. Такође, Б.Б. исто превиђа да је у години продаје ове успешне већински приватне компаније, од наплаћеног износа кроз буџет Владе Србије једна милијарда евра „нестала“ за мање од годину дана, а да грађанима Србије од тога није остало ништа што би могло да се и помене.

Запањује чињеница, да иницијалима декларисани аутор Б.Б., не жели да подсети јавност на борбу РТВ БK Телеком за право грађана за истините информације и тежак период прогона ове угледне медијске куће. Због одбарне права грађана Србије на праведне изборне резултате 1996. године, десила су се пребијања наших новинара и камермана и разбијања камера на улици од стране полиције. То је тада била једина телевизија која је редовно изворно извештавала са вишемесечних протеста студената и грађана, и била константно бескруполозно изложена претњама тадашњег режима и гашењу предајника у Београду и другим градовима.

Пословни систем породице Kарић се такође суочавао снажним притисцима и ограничењима током 2000-их, укључујући нападе на пословање и губитак могућности нормалног рада готово свих компанија које су тада деловале у Србији. Након смрти премијера Зорана Ђинђића 2003. године, догодиле су се циљане незаконите мере Владе Војислава Kоштунице које су довеле до насилних одузимања лиценци, ликвидација Астра банке и заплене имовине повезаних са породичним компанијама. То је кулминирало акцијама 2005–2006. које су довеле до губитка контроле над значајним делом њиховог пословног система; ове околности су описане, анализиране и снимљене у јавним изворима и медијском извештавању.

Било је јасно, да је напад на породицу Kарић и уништење највећег приватног пословног система у југоисточној Европи политички акт, због изражене видљиве наклоности јавности Богољубу Kарићу на преседничким и парламентарним изборима 2004. године, а уједно и „Алибабина пећина“ за пропали и покрадени буџет Србије. Богољуб Kарић је био принуђен да напусти своју земљу, због отворених најава напада на његов живот и угрожену безбедност његове породице.

Богољуб Kарић је са својом породицом дуги низ година имао ограничено присуство у Србији и био је у егзилу, а поступци против њега су касније законски обустављани јер никада није било основа да се по квази пријавама подигне било каква оптужница. Зато су изборном променом и одласком оних који су неосновано насилно национализовали пословног система породице Kарић формалне мере и укинете, што је довело до његовог повратка након деценије боравка у иностранству крајем 2016. године.

Сматрамо, да недељник „Време“ није формат медија који врши једнострану анализу ауторских текства истакнутих српских и међународно признатих привредника, у функцији дневног политикантства било које друштвене структуре. Посебно не, ако је анализа везана за тематику која је свима добро позната и утемељена на валидним документима институција Републике Србије.

Такође, мислимо да „Време“ као недељник великог угледа, који смо иначе деценијама помагали трошећи значајне маркетиншке буџете на оглашавање у њему, управо под режимом деведесетих, мора да буде и данас на висини свога реномеа који смо одувек ценили. Оптужбе и позиви на лустрацију данас, који се користе искључиво као средство дневног политичког позиционирања, не смеју заменити објективну проверу историјских и правних чињеница. Сваки такав јавно изречени захтев за одговорношћу мора да се заснива на доказима утврђеним кроз судске и независне процедуре.

Богољуб Kарић и породица Kарић су деценијама посвећени развоју приватног бизниса, и стварању вредности искључиво кроз рад и инвестиције. Представљање господина Богољуба Kарића теденциозно кроз призму оптужби без употребе проверених и правоснажних судских одлука, представља селективно и пристрасно извештавање које обмањује јавност и штети праву на правично поступање. Политизовање и инструментализација било чијег личног имена у дневно-политичке сврхе не доприноси истини, правди, ни развоју друштва.

Очекујући да објавите овај наш став, као коментар и одговор на начин објављивања реплике ауторског текста из листа „Данас“ аутора Б.Б., примите наше срдачне поздраве.

Служба за односе са јавношћу
Пословна групација БK Београд, 27.11.2025. године