СВЕТАЧНИК 14. МАРТ – ПОЧЕТАК ВАСКРШЊЕГ ПОСТА

14. март 2016. године

ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИЦА ЕВДОКИЈА

Преподобномученица Евдокија је живела у Илиопољу граду Феничанском за време царовања Трајанова. Најпре велика развратница, а потом покајница, испосница и најзад мученица. Развратом је била сабрала огромно богатство. Преокрет у њеном животу направио је, Промислом Божјим, неки стари монах Герман, и то нехотично. Дошав послом у град, он одседне код једног хришћанина, чија се кућа додиривала са кућом ове Евдокије. Када је он ноћу почео по обичају монашком читати Псалтир и неку књигу о Страшноме Суду, Евдокија га чује и с пажњом стане ослушкивати његове речи све до краја. Страх и ужас обузме је, тако да је остала будна до сванућа. А чим сване, она пошаље слуге да умоле тога монаха да дође к њој. Герман дође, и међу њима се отпочне дуг разговор о ономе што је старац монах прошле ноћи читао, и уопште о вери и спасењу. Резултат тих разговора буде да Евдокија замоли месног епископа да је крсти. После крштења она предаде све своје имање цркви, да се разда сиромасима, отпусти своје слуге и робове, а она се повуче у неки женски манастир. И тако се одлучно посвети сва монашком животу, послушању, трпљењу, бдењу, молитви и посту, да буде после тринаест месеци изабрана за игуманију. Проживе у манастиру педесетшест година, и удостоји се пред Богом да јој Бог даде толику благодат, те и мртве васкрсаваше. Када наста гоњење хришћана од некога кнеза Викентија, света Евдокија би посечена мачем. Ево дивног примера, како један суд нечистоће може да се очисти, освети и испуни скупоценим небеским мирисом, благодаћу Духа Светога.

ВАСКРШЊИ (ВЕЛИКИ) ПОСТ

У понедељак после сиропусне недеље почиње сам Велики пост, који се у Типику обично назива Великом или Светом Четрдесетницом, јер, као време покајања, траје управо четрдесет дана, а уз два празнична дана, Лазареву суботу и Улазак Господњи у Јерусалим, и уз Страсну седмицу, добија се све укупно седам недеља. Овај пост се назива великим како због свог дугог трајања, тако нарочито и због своје изузетне строгости.

Радним данима, то јест од понедељка до петка, великопосно богослужење има следећу структуру: ујутро – полуноћница, јутрење, први час; пре подне – великопосни часови: трећи, шести и девети, изобразительна и вечерње; увече – велико повечерје. Средом и петком (а у 5. седмици поста још и у четвртак) се томе додаје још и Литургија Пређеосвећених Дарова. Субота (у спомен на њено првобитно празновање у Старом Завету) и недеља се издвајају од других дана Великог поста по томе што се у те дане црне одежде замењују обично тамноцрвеним, нема великих поклона са молитвом преподобног Јефрема Сиријског и служи се цела Литургија – суботом светог Јована Златоустог, а недељом светог Василија Великог. Током Страсне седмице богослужење има своје особености: прва три дана служи се Литургија Пређеосвећених Дарова, на Велики Четвртак – Литургија светог Василија Великог, на Велики Петак Литургије уопште нема (осим ако тај дан падну Благовести), него се служе Царски часови, а на Велику Суботу служи се Литургија светог Василија Великог. Издваја се такође шеста недеља, то јест шести недељни дан Великог поста: то је такозвана Цветна недеља, када се празнује један од дванаест великих празника: Улазак Господњи у Јерусалим и служи се Литургија светог Јована Златоуста.