Nalazite se ovde:Naslovna » RTV Galaksija 32

RTV Galaksija 32

TV Galaksija

Povodom 20 godina postojanja TV „Galaksija 32“ Mišula Petrović, vlasnik te televizije, u intervjuu Glasu zapadne Srbije govorio je o počecima rada, razvojnom putu i teškoćama sa kojima se ova televizija suočavala, trenutnom stanju i planovima za budućnost.

Kada je televizija Galaksija počela sa radom, i koja je bila početna ideja?

– Godine 1992. urađena je priprema, a televizija „Galaksija 32“ počela je zvanično sa radom na Savindan, 27. januara 1993. godine. Ideja je u suštini predstavljala nadogradnju prethodni profesija kojima sam se bavio, muzike i privatne produkcije.

Osmog avgusta 1989. godine moje bivše kolege muzičari i ja osnovali smo firmu „Sound galaxy“ sa istoimenom nemačkom firmom iz Frajburga. Ta firma je  registrovana u Privrednom sudu u Kraljevu po zakonu Ante Markovića, za 15 minuta, o čemu je kao onovremenoj senzaciji pisao ovdašnji poznati novinar Politike. Bavili smo se prodajom muzičkih instrumenata, proizvodnjom kejs kofera po norveškom projektu, a uvozili smo i kvalitetan lim iz Nemačke, za koji se ispostavilo da se u stvari proizvodio u Srbiji u Sevojnu.

MIŠULA PETROVIĆPotom smo 1990. godine osnovali prvu privatnu izdavačku kuću u Srbiji, „Zvuci galaksije“, koja je veoma dobro poslovala, izdajući muziku svih žanrova, a bavili smo se i video montažom, što je sve bilo uvod u posao sa televizijom. Montažu smo radili na stomatološkom fakultetu u Beogradu, gde je postojao potpuno nov Sonijev studio, a pomagao nam je tadašnji urednik Trećeg kanala Đorđe Radmilac, koji nam je rekao da istovetan studio postoji i u čačanskoj bolnici.

Zbog toga smo otišli u Čačak, a tadašnji direktor bolnice Zdravko Krupež nam je ustupio prostor na petom spratu i opremu koja je bila prilično zapuštena i zaboravljena negde u podrumu. Okupili smo stručne ljude, radnike velikih medijskih kuća, koji su nam pružali tehničku podršku, i na taj način smo ušli u posao sa televizijskom stanicom. Televiziju smo nazvali „Galaksija“, jer je bila prirodni nastavak prethodnog delovanja. Početni kapital bilo je novac zarađen od muzike, a u poslu su bila i dvojica ortaka, Vlade Madžarević i Zoran Ivanović.

Zbog čega ste se okrenuli poslu sa medijima, imajući u vidu da ste pre toga imali veoma uspešnu muzičku karijeru?

– Muziku sam napustio kada sam shvatio da je društvo postalo bolesno, i da mnogi kroz muziku i pesme nastoje da promovišu politiku i ideologiju, zbog čega zajedno sa kolegama više nisam video priliku za umetnički rad. Došli smo u situaciju kada smo na nastupima, na veseljima, najavljivali čestitke uz  četničke i partizansk epesme, a zbog teške i napete situacije i političkih sukoba atmosfera se kvarila, i nije više bilo uslova za pristojan i normalan rad.

Da li je na početku bilo otežavajućih okolnosti, kakav je bio odnos lokalne samouprave?

– U lokalnoj samoupravi su blagonaklono gledali na to, ali je postojao politički problem na višim nivoima, jer je za urednika postavljen čovek koji je isteran sa Radio Beograda jer je bio član SPO-a. Napravio sam grešku, koje nisam bio svestan, kada sam po njegovom savetu  otišao kod tadašnjeg Saveznog ministra za informisanje, Miodraga Perišića, koji je trebalo da nam pripremi dozvolu za eimitovanje. On je bio oduševljen našom idejom, jer smo bili prva privatna televizija u Srbiji, i to baš u Čačku, ali me je uputio u Saveznu upravu za radio veze, gde su mi rekli da dozvolu nećemo dobiti jer nas je ministar Perišić poslao.

Dozvolu smo ipak dobili, ali je dva meseca nakon početka rada stigao savezni inspektor za radio veze Toma Pavlović, da ugasi televiziju. Kako je rekao, pošto je čuo  pozitivna mišljenja o nama, posavetovao me je da ne prekidam rad uprkos zabrani kojy je napisao, jer on neće doći kada ga ponovo budu poslali da nas ugasi. Zbog toga sam mu veoma zahvalan, jer je postupio na takav način u to veoma teško i dramatično vreme.

Ovog 27. januara proslavljate 20 godina rada, za sve to vreme koji period je bio najteži, a koji najbolji, imajući u vidu da je televiziji pretilo i gašenje, da ste proglašavani za nepodobnog i nekompetentnog za ovaj posao?

– Što se gašenja tiče više puta su nam pretili, a sve televizije su ugašene 1997. godine, pa i „Galaksija“. Uvod u gašenje bila je 1996. godina, kada mi je Bogoljub Karić najavio da 17. septembra u Čačak dolaze čelnici opozicije Vesna Pešić, Zoran Đinđić i Vuk Drašković, i rekao mi da ih pustim na TV-u, što sam i učinio, u to vreme pustio sam opoziciju. Zbog toga smo imali velike probleme, a kada su nas ugasili obratio sam se Kariću da on pošalje Draškovića na Dedinje da nas vrate, i on je to uradio.

Najteža je bila godina bombardovanja, 1999, kada smo kao televizija ostali sami, jer je mnoge druge ugasila država zbog opozicionog delovanja. Mi smo bili umereni, ostali smo sami kada su srušili predajnike RTS-a i kada smo dobili naredbu da ne prekidamo program. Tada je Čačak na frontu imao 8000 vojnika, i verujem da smo pomogli njihovim porodicama stalnim izveštavanjem, a neki iz opozicije su na to gledali kao da smo saveznici režima.

Što se tiče najpogodnijeg i najstabilnijeg perioda, bilo je to vreme od 2004. godine do 2008. godine, tada se niko nije mešao u našu uređivačku politiku i programsku šemu, bili smo slobodni, mogli smo bilo koga da ugostimo. Postojalo je saglasje lokalne i republičke vlasti, i uvek kada je tako mi nemamo velikih problema, a takva situacija je i sada, pa se nadam da problema neće biti.

Vaš predajnik je jednom prilikom dignut u vazdugh, kada se to desilo, ko je učinio to, i zašto ste odustali od sudskog gonjenja počinilaca?

– Do toga je došlo 26. juna 1999, srušen je naš predajnik na Kablaru, i gledajući sada na to mislim da smo dobro prošli, jer su se mogle dogoditi i mnogo gore stvari, nije došlo do fizičkog napada i ugrožavanja bilo koga ko je radio u „Galaksiji“, niko nije stradao, niti je zatvoren.

Nakon toga nudili su mi informaciju o počiniocima za novac, što sam odbio. Na suđenju sam video te mlade ljude koji su to učinili, koji su mi rekli da ništa protiv mene lično nemaju, nego da sam ja kriv što sam preuzimao signal RTS-a. To sam morao po nalogu, a neki su to shvatili kao problem jer smo prenosili režimski medij. Oprostio sam im to što su učinili, jer mi je bilo žao da mladi ljudi zbog ideologije leže u zatvoru., i mislim da je sve to korektno završeno.

Da li su ikada postojali politički pritisci na rad vaše televizije, i postoje li danas?

– Bilo je teških trenutaka po tom pitanju, naročito devedesetih. Uvek je bilo prigovora sa raznih strana povodom gostovanja pojedinih ljudi ili emitovanja nekih događaja, ali mi smo i kada je bilo najteže puštali, na primer, Velimira Ilića, i opoziciju uopšte, a u početnom periodu nakon promena 2000. godine, puštali smo Ivicu Dačića i SPS , koji su tada bili satanizovani.

Uopšteno gledano, nikada niko nije vršio veliki pritisak na našu televiziju. Sada pritisak ne osećamo, ali problem može nastati ako postoji nesaglasnost lokalne i republičke vlasti, kada gostuje neko iz Vlade ko ne odgovara lokalnoj vlasti i ko prilikom dolaska izbegne da se sastane da predstavnicima lokalne samouprave, a to se odražava na nas.

Kako ocenjujete sadašnje stanje u kome se TV „Galaskija“ nalazi nakon 20 godina rada, i da li ste zadovoljni onim što ste do sada postigli?

– Zadovoljni smo što i dalje postojimo nakon svih teškoća i neprestane borbe u sferi medija, što nam je omogućio korektan i pošten rad. Ali, sa druge strane nismo zadovoljni prihodima i finansijskim stanjem koje nije kakvo bi trebalo da bude, naši zaposleni ne mogu spokojno od toga živeti i budućnost nije sigurna. Stalni radni odnos nikome ne može biti garantovan.

Sa druge strane, rekao bih po gledanosti da nas ljudi cene i vole da prate naš program, prošle godine napravili smo sistem umreženih televizijskih stanica koji funkcioniše na 2 IP TV kanala i veb TV-a, čime smo proširili rad. TV „Galaksija“ je emiter za 12 televizijskih stanica centralne i zapadne Srbije, program se emituje za dijasporu, i na IP TV za Beograd.

Koje su najveće teškoće i problemi sa kojima se TV „Galaksija“ sada suočava?

– Velikih problema nema ako živimo onako kako moramo, a ne samo onako kako bismo hteli. Problemi su uglavnom finansijske prirode, što je odlika većine medija, teško uspevamo da održimo i poboljšamo standard. Prošle godina smo uložili 20000 evra u opremu, predstoji digitalizacija, i nisam siguran da ćemo moći finansijski da izdržimo taj deo posla. Medijska slika u ovom delu Srbije je veoma loša, malo je medija koji sve to mogu da izdrže, mi radimo informativni program za opštine Lučane i Gornji Milanovac, a traže i iz Ivanjice i Arilja, jer gotovo da nema aktivnih medija u ovim opštinama. Najviše teškoća stvara nedostatak sredstava, opšte stanje je loše, kapacitet privrede je veoma slab, a sve se to odražava i na medije. Određeni broj privrednika nas podržava, veoma smo im zahvalni na tome, neki su i 20 godina uz nas.

Kakve su namere za delovanje u budućnosti?

– Što se tiče budućnosti mislim da je jedino rešenje proširenje kapaciteta kroz umrežavanje televizijskih stanica. Uz postojeće umrežavanje o kome je bilo reči, postoji ideja da se u sistem ybace i televizije iz Republike Srpske, srpske televizije iz Podgorice i sa područja Kosova. Potom imamo nameru da razvijemo sistem po svetu, tako što ćemo imati dopisništva iz glavnih centara koja će izveštavati o našoj dijaspori i važnim dešavanjima. Pred Novu godinu dobili smo dozvolu da preko kablovskih operatera emitujemo program na teritoriji čitave Srbije, ali to još uvek nije zaživelo, zavisi od toga da li ćemo imati dovoljno sredstava da to platimo.

Kakav je sadržaj programa TV „Galaskije“, šta obuhvata Vaša produkcija?

– Program je raznovstan, imamo nekoliko informativnih emisija, izveštavamo za gradsku lokalnu samoupravu, postoje emisjie o mesnim zajednicama, „Niko kao ja“ za mlade, „Gradski putokaz“ u kojoj govore gradski funkcioneri, emisije namenjene drugim opštinama. Tu su i istraživačko novinarstvo, emisije o poljoprivredi, zdravstvu, kao i emisija „Krajem naše uice“. U ovoj godini radićemo nekoliko novih emisija zajedno sa produkcijama, koje će se baviti nacionalnim manjinama, verskim pitanjima, bezbednošću saobraćaja, problemima mladih i sličnim temama.

Postoje i produkcije koje mi podržavamo, AVN produkcija, koji prave i uređuju emisiju „Krajem naše ulice“, tu je i MOS koji se bave sportom, kao i Ča-video i Glas zapadne Srbije čije emisije se emituju kod nas.

Kakva je saradnja i odnos sa lokalnom samoupravom, budući da ste do pre godinu dana bili isključeni iz subvencija, gotovo da ih nije bilo dve decenije, a danas ste jedan od vodećih lokanih medija?

– Kada lokalna samouprava ima javno preduzeće koje se bavi informisanjem logično je da budemo isključeni iz finansiranja, i nisam imao zamerku na to. Danas je odnos sa lokalnom samoupravom korektan, napravljen je pravilnik o rapsodeli sredstava koji je jedinstven u Srbiji, o toj materiji razmišlja se i radi kako treba.

Kako biste ocenili ošte stanje medija u Čačku?

– Stanje je loše, kao i u celoj Srbiji, jedna televizija je nedavno ugašena, nameti su ogromni, iznose i do 130% prihoda, pa se ne možemo lako izboriti sa tim. Opstanak zahteva veliku veštinu i strpljenje. U svim medijima je teško, gotovo niko od njih ne može da napravi rezultat na tržištu i da zaradi dovoljno novca i da plati sve dažbine RRA, RATEL-u, OFPS-u, SOKOJ-u i slično. Mnogo je dažbina i nameta, izdaci su ogromni, i na nivou države ne vodi se dovoljno računa o tome.

Kako biste prokomentarisali trenutnu regulativu u Čačku, i nedavno donešen pravilnik o medijima?

– Kada je regulativa u pitanju mora se napraviti osvrt na državni nivo. U Srbiji je stanje loše, ne postoje jednaki uslovi za sve na tržištu, a potkrale su se i neke greške u zakonima koje, uz loša rešenja, pričinjavaju veliku štetu.

Pravilnik o raspodeli sredstava za medije koji je donet u Čačku zasniva se na Zakonu o lokalnoj samoupravi, po kome je lokalna vlast dužna da se stara o informisanju građana od lokalnog značaja.

Ovaj pravilnik je jedinstven u Srbiji, i veoma je dobar, jer je jedini. Zadovoljni smo, jer je pravilnik korektan i dobar, zadovoljni smo načinom raspodelom sredstava. Rečeno nam je koliko sredstava imamo na raspolaganju, na osnovu čega mi treba da odredimo svoj rad, i svako treba da ima koristi od toga.

Kakva je saradnja sa drugim medijima u Čačku?

– Ja sam sa svima u odličnim odnosima, ali ne znam da li su oni istog mišljenja. Ali to je očekivano, normalno je da postoji napetost i zdrava konkurencija, ali je važno da postoji korektno ponašanje i tolerancija. Ono što je potrebno to je da se ostvari posebnost i prepoznatljiv rad, i da se tako privuče pažnja.

Koliko zaposlenih danas ima TV „Galaksija“?

– Trenutno imamo 31 radnika u stalnom radnom odnosu. Gašenjem TV „Čačak“ 33 kolega je izgubio posao, mi smo morali da menjamo program i uvodimo nove emisije, pa smo prošle godine primili sedam ljudi u stalni radni odnos, a na putu smo da primimo još  četvoro.

Dnevni list PRAVDA – 28. januar 2013.

TV Galaksija 32

Scroll to top