IN MEMORIAM: Мишула Петровић и Драгослав Јевремовић
У тешкој саобраћајној несрећи код Младеновца, јуче су трагично настрадале наше колеге, власник телевизије Мишула Петровић, и сниматељ Драгослав Јевремовић.
Наш директор, Мишула Петровић, освновао је ТВ Галаксија 32 27.јануара 1993.године. У целој Србији, а и шире био је познат као певач и хармоникаш популарног састава “Бећари”, групе која је годинама била најбољи сватовски оркестар у нашем крају.
При крају успешне музичке каријере, 1989. године, са колегама је отворио фирму „Саунд Галакси“, a након тога се одважио да оснује прву приватну телевизију у Западној Србији.
Телевизијским послом почео је да се бави, како је често говорио, да би Србији и свету могао да пренесе све музичке и етно вредности чачанског краја, којим се у сваком тренутку дичио. Када су почела тешка времена политичких превирања, екран наше медијске куће отворио је за оштра сучељавања и промоцију свих партија, које су деловале на политичкој сцени Србије. Остаће познат по томе што никоме није ускратио право да говори јавно, не дозвољавајући при том изношење нетачних и непроверених информација чак и када су били у питању љути противници.
Ни у најтежим временима по нашу телевизију, пред којима никада није поклекао, није заборавио на праве вредности. У програмској шеми инсистирао је да увек буду заступљени садржаји посвећени музици свих жанрова, првенствено српској традиционалној, религији (због чега га је Свети Архијерејски Синод СПЦ одликовао орденом Светог Саве трећег степена), култури и промоцији спорта и великих спортских имена нашег града.
Хроника чачанског краја увек је била на првом месту, а тачност и правовременост информација, уз поштовање новинарских стандарда, били су принципи на којима је почивала његова уредничка политика.
Био је човек велике енергије, стваралац без ружних мисли, спреман да помогне – често и на штету своје куће. У грађанству је уживао углед честитог човека и као такав одлази…
Погинуо је журећи да стигне у свој родни град и у нашој централној информативној емисији, у 19 часова, емитује најаву овогодишњег сабора у Гучи, чије су трубе, уз хармонику коју је носио у срцу, биле његова животна инспирација.
Дружељубив, веселе нарави, надасве смирен и спонтан, знао је и да се провесели уз звуке своје “Далапе” у кругу породице, колега, пријатеља и сарадника. Са његовим одласком све је утихнуло…и програм ТВ Галаксија 32 после 20 тешких година по први пут је стао…
Драгослав Јевремовић Јеро, сниматељ телевизије од самог оснивања, утемељивач дописништва из Гуче. За двадесет година свог рада на телевизији забележио је камером многе значајне догађаје из родног Драгачева, Чачка, целе Србије, али и иностранства.
Драгачевац из Зеока, са Скока, чиме се посебно дичио, до крајњих граница привржен послу, врцав, пун духа и добрих мисли. Често је био не само сниматељ, већ и извештач са коментарима, оним народним језиком – који су се памтили.
Његове духовите досетке на терену чиниле су рад лакшим, а дружење са њим било је право задовољство. Памтићемо га по смеху, ведрини, великом срцу, у коме је било места за све. Велики домаћин, пожртвован за породицу, колеге и пријатеље, увек спреман да свакоме помогне.
Наш Лике, како смо га од милоште звали, оставио је за собом велику празнину, у којој више нема места за смех, онај његов, већ само за сузе.
Кобни повратак из Београда био је последње Јерово путовање.
Једино са кога није стигао да нам пошаље извештај.
Милојко Мишула Петровић рођен је 17.септембра 1946. у Парменцу код Чачка. Иза себе је оставио супругу, сина, кћерку и четворо унука.
Драгослав Јевремовић Јеро рођен је 14.фебруара 1966.године у драгачевском селу Зеоке. Отац је троје деце.
Комеморација поводом смрти наших драгих колега биће обављена у петак, 5.јула, у 11 часова, у великој сали Дома културе у Чачку. Време и место сахране биће накнадно објављени.
O autoru
Povezani sadržaji
Komentara (2)
Postavite komentar
You must be logged in to post a comment.
Mile Ilić
Kao i mnoge kolege koje u nesretno nastradale imale su cilj u som poziu ali ečita žurba i trka sa vremnem ih je mnoge poele sojom ili tudjom greškom u smrt.Mišulu pamtim iz danih dana,saradjivali smo iše puta.O pokojniku se najbolje,nek mu je laka crna zemlja.Biće upamćen i medju starijim a i medju mladjim generacijama kao čoek i dobar kolega…Večna mu slava!!!!
BOZO ANDRIC
BILO MI JE CAST I ZADOVOLJSTVO RADITI SA OVIM LJUDIMA.NEKA IM JE VECNA SLAVA I HVALA ZA SVE STO SU UCINILI ZA NAS.