IN MEMORIAM – ГЛУМАЦ ДРАГОМИР ЧУМИЋ – ДРАГО ЧУМА

Развио се у једног од најпрепознатљивијих ликова српске кинематографије, а био је препознатљив по комичним улогама неспретњаковића и губитника, као у филму „Радио Вихор зове Анђелију“ из 1979. године. Нове генерације памте га по улогама у филмовима „Лајање на звезде“ и „Кад порастем бићу кенгур“. Последњих година играо је у популарним телевизијским серијама попут „Шешир професора Косте Вујовића“, „Војна академија“, „Бела лађа“, „Рањени орао“, „Непобедиво срце“…
С великим успехом изводио је монодраму „Беара хвата високу лопту“, која је настала на основу разговора са фудбалским голманом Владимиром Беаром током снимања филма „Браћа по матери“.
Његови почеци су били у филмовима „Јутро“, „Сан“, „Подне“, „Бициклисти“, „Cross country“, а  имао је главну улогу у пет филмова снимљених по Чехову. Због улога на телевизији и у филмовима Шотре био је веома познат и људи су га у сусрету поздрављали са осмехом. Његовим трагом пошла су и његова деца, две ћерке, које студирају на Факултету драмских уметности.