У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ ПРЕДСТАВЉЕНА ИЗЛОЖБА „БИТИ ГЛУМАЦ“

4. март 2014.
У Музеју Народног позоришта у Београду јуче је представљена документарна изложба „Бити глумац“, аутора Бобана Стефановића, посвећена великану српског глумишта Милосаву Мији Алексићу.

Поставку, урађену поводом деведесетогодишњице рођења Мије Алексића (26. 09. 1923.), отворио је директор Музеја Народног позоришта у Београду Драган Стевовић. Посебно поздрављајући чланове породице Мије Алексића, као и вајара Николу Јанковића, који је Музеју Народног позоришта поклонио рад у бронзи са ликом Мије Алексића, Стевовић је пре обиласка изложбе, позвао присутне да на видео мониторима погледају Алексићев монолог из представе „Шуме“ Николаја Островског.
Бројним гостима обратили су се и Драган Арсић, директор Културног центра Горњи Милановац и Бобан Стефановић аутор поставке, који је, између осталог, истакао да се нада да је успео да на адекватан начин, кроз бројне фотографије, награде, личне предмете, плакате… представи бар један део Мијине веома богате каријере. Изложбу, која ће бити отворена до 14. маја, заједнички су реализовали Културни центар Горњи Милановац у сарадњи са Алексићевом породицом, Народним позориштем у Београду, Радио-телевизијом Србије, Југословенском кинотеком, Народним музејом Крагујевац и Музејом позоришне уметности Србије.
Након изложбе у Београду, поставка ће бити представљена и у Новом Саду.
Славни глумац дебитовао је у Народном позоришту 1949. године улогом Стражара у Шекспировом „Хамлету“.
Током више деценијске успешне карије остварио је низ запажених улога као што су Помет („Дундо Мароје“, М. Држића), Прока и Агатон („Ожалошћена породица“, Б. Нушића), Жевакин („Женидба“, Н. В. Гогоља), Лебјаткин („Зли дуси“ Ф. М. Достојевског), Чеда Урошевић и Ујка Благоје („Госпођа министарка“, Б. Нушића), Присипкин („Стеница“, В. Мајаковског), Кристофер Ман („Виловњак са западних страна“, Синга), Петар Дуња („Сан летње ноћи“, В. Шекспира), Тартиф („Тартиф“, Ж. Б. П. Молијера), Зганарел („Дон Жуан“, Ж. Б. П. Молијера), Сирано („Сирано де Бержерак“, Е. Ростана), Вуле Пупавац („Подвала“, М. Глишића), Аркадије („Шума“, А. Н. Островског), Јеврем Прокић („Народни посланик“, Б. Нушића), Поп Ћира („Поп Ћира и Поп Спира“, С. Сремца), Ричард Трећи („Ричард Трећи“, В. Шекспира), Полицијски провокатор („Полицајци“, С. Мрожека), Јованча Мицић („Пут око света“, Б. Нушића), Вили Ломан („Смрт трговачког путника“, А. Милера) и многе друге.
Алексић је осим у Националном театру, играо и у Југословенском драмском позоришту, Атељу 212 и на другим сценама, играо је и у више од 60 филмова, а значајне улоге остварио је и на телевизији.
За своје позоришно и филмско стваралаштво награђен је бројним вредним признањима и глумачким наградама: Октобарска, Стеријина, Добричин прстен, Златни ћуран, Златна арена, Кристална призма и многе друге.
Мија Алексић је преминуо у Београду 12. марта 1995. године.