Nalazite se ovde:Naslovna » Друштво » СВЕТАЧНИК 19. ЈУН

СВЕТАЧНИК 19. ЈУН

19. јун 2015. године

ПРЕПОДОБНИ ВИСАРИОН

Преподобни Висарион је рођен и васпитан у Мисиру. Рано се одао духовном животу и „не укаља духовну одежду у коју се обуче крштењем светим“. Посетио је светог Герасима на Јордану, и слушао је светог Исидора Пелусиота. Тело своје побеђивао је великим постом и бдењем, но свој подвиг скривао је по могућству од људи. Једанпут је четрдесет дана стајао на молитви не једући и не спавајући. Једну хаљину носио је и лети и зими. Имао је велики дар чудотворства. Сталног места пребивања није имао, него је до дубоке старости живео по горама и дубравама. Исцељивао је болесне и чинио многа друга чудеса на корист људи а на славу Бога. Упокојио се мирно 466. године.

ПРЕПОДОБНИ ИЛАРИОН НОВИ

Преподобни Иларион Нови је био игуман Далматске обитељи у Цариграду. Био је ученик Григорија Декаполита и подражатељ живота Илариона Великога, чије је и име узео. Моћан у молитви, истрајан и храбар у страдању. А страдао је много за иконе у време злих иконоборачких царева, Лава Јерменина и других. Потом цара Лава исекоше мачевима његови сопствени војници у оној истој цркви и на оном истом месту где се он прво наруга светим иконама и одакле прву икону уклони. Тада Иларион свети би пуштен из тамнице. Но замало. Поново је био мучен и држан у тамници све до правоверне царице Теодоре. Видовит и прозорљив: видео ангеле Божје где односе на небо душу светог Теодора Студита. Угодивши Богу, упокојио се у царству небеском 845. године у својој седамдесетој години.

СВЕТИ ЈОВАН СТЈЕНИЧКИ

У монахе Синаите спада, по свој вероватноћи, Св. мученик Јован Стјенички.[237][238][239] У ово време у долинама Западне и Голијске Мораве постојале су заиста јаке монашке колоније, особито у Овчарско-кабларској клисури, у којој је манастир Никоље имао 300 калуђера. И манастир Стјеник је имао доста монаха од којих су се неки бавили преписивачком делатношћу. О томе сведочи и место на западној страни манастира, над самим светињским потоком које се зове „писарница“.[240] Преподобни Јован се прво подвизавао у „Лештијанској пустињи“ (Лешје на Црници код Параћина). Ту је по жељи деспота Стефана преписивао 1412. Панегирик (чувао се у манастиру Св. Павла у Светој Гори; сагорео у пожару 1901.). Због турске најезде он се одатле повукао у манастир Св. Јована Претече, познат под именом Стјеник (стеновити предео планине Јелице). Међу пећинама које постоје око манастира постоји и „пећина Св. Јована“ у којој се он по предању подвизавао. У његову пећину се пењало и силазило, као и у „Тришову пећину“ (неки Тришо јуродиви), помоћу „гужви и клинова“, укопаних у камени масив. По истом предању Јован је прво био у Светој Гори па је после дошао за игумана манастира Стјеника који је у његово време имао „стотину калуђера и седам писара“. Преподобни је највише времена проводио у посту и молитви; у манастир је силазио недељом и празницима на Литургију и у дане када су из других „пет манастира из близине долазили калуђери на поуку“. Пострадао је мученички. По аутентичном запису попа Илије из 1474. године у цркви Јежевици, „погуби безбожна рука исмаилска кир Јоана лештјанска и стеничка, страни видело. Уви нам!“ То се догодило на Духове 1462. године, по једнима на „Светињи“, извору изнад манастира, а по другима затворили су га у цркву са калуђерима и народом, па их запалили и живе испекли. По трећима Турци су га код манастира набили на колац, а манастир запалили.
Амфилохије Радовић „СИНАИТИ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ У ЖИВОТУ СРБИЈЕ XIV И XV ВЕКА“

O autoru

Broj objavljenih članaka : 24412

ТВ Галаксија 32

Scroll to top