Израђена студија “Полазне основе за транзицију ка циркуларној економији у Чачку”

Kако би се спречило даље угрожавање животне средине и рационализовала експлоатација природних ресурса последњих деценија насупрот моделу линеарне економије развија се модел циркуларне или кружне економије.

Са идејом да сагледа услове, потребе и могуће препреке у развоју и примени ових нових модела пословања и охрабри локалне заједнице, јавно-комунална предузећа, предузетнике и предузетнице, мала и средња предузећа, удружења и друге заинтересоване актере да започну трансформацију ка циркуларној економији, удружење „Инжењери заштите животне средине“ из Новог Сада, у склопу пројекта Зелени инкубатор, спровело је истраживање у 40 општина и градова у Републици Србији.

Град Чачак је једна од локалних самоуправа која је била укључена у анализу, а резултати и препоруке за социоекономским развој заједнице на принципима циркуларне економије обједињени су у публикацији „Полазне основе за транзицију ка циркуларној економији у Граду Чачку.“

Најзначајнији привредни капацитет Чачка је наменска индустрија и компанија “Слобода”, како по броју запослених радника и радница, тако и по пословним резултатима и потенцијалима. Поред тога, у граду су развијене и друге индустријске гране – металопрерада и прерада неметала, прехрамбена индустрија, прерада целулозе, текстилна индустрија, индустрија коже и обуће, хемијска индустрија.

Значајан проценат у структури оствареног извоза у раду чине готови производи од текстила, тканине и предива – 12,6%. Управо је ову индустријску грану, између осталих, Република Србија издвојила као производну индустрију са великим потенцијалима за транзицију са линеарног на циркуларни економски модел.

Процењује се да текстилни отпад у Србији чини око 5% комуналног отпада. Рециклажа овог материјала углавном се одвија у четири правца:

• користи се за израду нових тканина, кроз процесе деколоризације, разградње до предива и израде новог материјал,
• израђују се предмети за свакодневну употребу – лутке, кецеље, торбице, јастуци и слично,
• претвара се у изолациони материјал, најчешће као звучна, ваздушна или топлотна изолација,
• прикупљена коришћена гардероба се користи за даљу употребу (што је ређи случај у региону – код нас се овај текстилни отпад увози).

Закључци истраживања указују, као и у другим градовима и општинама у Србији, да је и у Граду Чачку неопходно унапредити и развити систем редовног праћења настанка и токова отпада што би омогућило профилисање пословних модела циркуларне економије, ослоњених на поновну употребу отпада како би се креирале пословне шансе.

Такође, неопходно је и у будућим документима локалних јавних политика предвидети мере и активности којима би се створили услови за развој циркуларне економије, а како су претходна стратешка документа у Граду Чачку истекла, ствара се идеална прилика за уграђивање принципа циркуларне економије и њених елемената у локалне стратешке документе и планове приликом обнове старих и израде нових стратешких докумената.

Истраживање у оквиру пројекта „Зелени инкубатор“ спроведено је у сарадњи са локалним актерима и стручњацима и стручњакињама у областима циркуларне економије и управљања отпадом. Свака студија која је израђена садржи краћи едукативни део, са основним информацијама о циркуларној економији и део специфичан за конкретну општину или град, у коме је дат приказ социо-економског и правно-институционалног контекста и налази истраживања у заједници.

Публикација „Полазне основе за транзицију ка циркуларној економији у Чачку“ доступна је на званичном сајту Kоалиције 27 и на сајту удружења “Инжењери заштите животне средине” и у њој локална предузећа, предузетници и предузетнице и остали заинтересовани могу прочитати шта је потребно урадити уколико планирају да модел циркуларне економије имплементирају у своје пословање.

Завршна студија која сублимира резултате до којих су истраживачки тимови дошли током скоро трогодишњег рада на анализи укупно 40 градова и општина, а пре свега могућности и изазова са којима се јединице локалне самоуправе и заинтересовани актери конкретне заједнице суочавају када модел циркуларне економије покушавају да примене у пракси може се такође преузети на сајту Kоалиције 27 и сајту удружења “Инжењери заштите животне средине”.

Пројекат “Зелени инкубатор” спроводи Београдска отворена школа, у сарадњи са Младим истраживачима Србије и Инжењерима заштите животне средине, уз подршку Европске уније.