Богољуб Kарић упутио саучешће редакцији Фонета

Фото је власништво Медија центра Београд
Поштована редакцијо ФоНет-а, драги пријатељи и колеге,
Са дубоком тугом примио сам вест о одласку Зорана Секулића – оснивача, визионара и пионира слободног, независног новинарства у најтежим временима кроз која је прошла наша земља.
Зоран је био не само новинар, већ светионик истине, човек који је имао храбрости да покрене ФоНет у епохи када су речи „слобода“ и „независност“ биле забрањене или строго кажњаване. Сећам се тог времена — краја осамдесетих и почетка деведесетих — када су истина и професионалност биле реткост, а лаж и пропаганда свакодневица. Тада смо заједно, свако са своје стране фронта, почели да разбијамо гвоздену завесу комунизма. Он кроз писану реч и храбро новинарство, ми кроз оснивање БK Телевизије, прве приватне телевизије у бившој Југославији. То је било време ветрова, олуја, непроспаваних ноћи, претњи и уцена, али и време када смо бирали тежи, али часнији пут. Нисмо се клањали режимима, нисмо трговали савестима, већ смо бирали слободу мишљења, говора и достојанства. Зоран је био пример тога – скроман, принципијелан, веран истини до последњег даха.
Заједно смо све пролазили и заједно плаћали цену. Док смо ми у БK Телевизији отварали студио за опозиционе лидере и критичаре власти, Зоран је кроз ФоНет преносио поруке народа и вести које су други цензурисали. Због тога смо и ми, и он, постали мета. Уништење БK Телевизије, које је извео тадашњи режим са кордоном полиције под премијером Војиславом Kоштуницом, није било само удар на једну медијску кућу — то је био удар на слободу, на право народа да зна, мисли и одлучује.
Зоран је могао, да је хтео, да живи луксузно, да тргује својом професијом, да служи властима. Није хтео. Изабрао је живот достојан новинара, али и живот пун жртве, скромности и идеала. И због тога ће остати уписан златним словима у историји српског новинарства.
Драги Зоране, ниси више међу нама телом, али духом и делом остајеш са нама. Твој ФоНет живи. Твоја реч остаје. Твоје дело нас инспирише.
У име своје породице, у име свих наших уредника и новинара који су са тобом раме уз раме стајали у најтежим тренуцима — изражавам најдубље саучешће твојој породици, пријатељима и читавој редакцији.
Нека ти Господ подари Царство Небеско. А нама снаге да наставимо твоју мисију за истину. Вјечнаја памјат!
Богољуб Kарић