ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О СРПСКОЈ ЈОВАНКИ ОРЛЕАНКИ

6. март 2014.

У галерији Народног музеја у Чачку синоћ је отворена изложба посвећена најодликованијој жени – борцу под називом „Милунка Савић – хероина Великог рата“. Аутор изложбе је Мирослав Живковић, директор Историјског музеја Србије.

Милунка Савић – Глигоревић је рођена 1890. године у селу Копривница код Јошаничке Бање. Била је српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањавана је у борбама девет пута. Због неизмерне храбрости Французи су је прозвали „српска Јованка Орлеанка“.
Када је по објављивању Указа о мобилизацији 30. септембра/3. октобра 1912. године дошло до масовног одзива, Милунка је одлучила да се пријави под именом Милун Савић.
У Балканским ратовима 1912. и 1913. године борила се као, преобучена у мушкарца, а њен прави пол открило је болничко особље, после рањавања у Брегалничкој бици.
У Првом светском рату, такође се пријавила као добровољац. Била је део „Гвозденог пука“, најелитнијег Другог пука српске војске „Књаз Михаило“. У овом пуку, осим ње, борила се и Шкотланђанка Флора Сандс. Милунка се истакла као бомбаш у Колубарској бици и за вишеструко херојство добила је Карађорђеву звезду са мачевима. У јесен 1915. године у Македонији је тешко рањена у главу и тако повређена се повлачила преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт, где је учествовала у биткама, на лето и јесен 1916. године. Истакла се у бици на Кајмакчалану.
Добила је  највиша одликовања, међу којима и два француска ордена Легије части и медаљу „Милош Обилић“. Једина је жена на свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом. После рата је најпре радила у Босни и Херцеговини, као куварица, болничарка, контролор у фабрици војних униформи. Удала се 1922. године, за Вељка Глигоровића из Мостара, а 1924. добили су ћерку Милену. Усвојила је још три ћерке: Милку, Вишњуи Зорку. Сама је подизала четворо деце. Заједно са ћеркама је отишла за Београд, где је  иницијативу њених сабораца, од 1929. добила посао  као чистачица канцеларије директора, у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део свог радног века. Одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. За све то време ишколовала је и одгајила тридесеторо деце коју је доводила из свог родног села. Поштовали су је широм Европе. Позивали су је на прославе јубилеја, обиласке ратишта, а она је на сусрете с саборцима одлазила у шумадијској народној ношњи, украшеној добијеним одликовањима.
За време Другог светског рата, Милунка је држала малу болницу на Вождовцу, у којој је лечила рањенике. Због те болнице шест месеци провела у злогласном логору Бањица.
Милунка Савић је умрла  5. октобра 1973. године. Сахрањена је на Новом гробљу у Београду, а oд 2013. године њени посмртни остаци се налазе у Алеји великана.