OTVORENA IZLOŽBA O SRPSKOJ JOVANKI ORLEANKI

6. mart 2014.

U galeriji Narodnog muzeja u Čačku sinoć je otvorena izložba posvećena najodlikovanijoj ženi – borcu pod nazivom „Milunka Savić – heroina Velikog rata“. Autor izložbe je Miroslav Živković, direktor Istorijskog muzeja Srbije.

Milunka Savić – Gligorević je rođena 1890. godine u selu Koprivnica kod Jošaničke Banje. Bila je srpska heroina Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, narednik u Drugom puku srpske vojske „Knjaz Mihailo“, žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja. Ranjavana je u borbama devet puta. Zbog neizmerne hrabrosti Francuzi su je prozvali „srpska Jovanka Orleanka“.
Kada je po objavljivanju Ukaza o mobilizaciji 30. septembra/3. oktobra 1912. godine došlo do masovnog odziva, Milunka je odlučila da se prijavi pod imenom Milun Savić.
U Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine borila se kao, preobučena u muškarca, a njen pravi pol otkrilo je bolničko osoblje, posle ranjavanja u Bregalničkoj bici.
U Prvom svetskom ratu, takođe se prijavila kao dobrovoljac. Bila je deo „Gvozdenog puka“, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske „Knjaz Mihailo“. U ovom puku, osim nje, borila se i Škotlanđanka Flora Sands. Milunka se istakla kao bombaš u Kolubarskoj bici i za višestruko herojstvo dobila je Karađorđevu zvezdu sa mačevima. U jesen 1915. godine u Makedoniji je teško ranjena u glavu i tako povređena se povlačila preko Albanije. Posle nekoliko meseci oporavka vratila se na Solunski front, gde je učestvovala u bitkama, na leto i jesen 1916. godine. Istakla se u bici na Kajmakčalanu.
Dobila je  najviša odlikovanja, među kojima i dva francuska ordena Legije časti i medalju „Miloš Obilić“. Jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim oredenom Ratni krst sa zlatnom palmom. Posle rata je najpre radila u Bosni i Hercegovini, kao kuvarica, bolničarka, kontrolor u fabrici vojnih uniformi. Udala se 1922. godine, za Veljka Gligorovića iz Mostara, a 1924. dobili su ćerku Milenu. Usvojila je još tri ćerke: Milku, Višnjui Zorku. Sama je podizala četvoro dece. Zajedno sa ćerkama je otišla za Beograd, gde je  inicijativu njenih saboraca, od 1929. dobila posao  kao čistačica kancelarije direktora, u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najveći deo svog radnog veka. Odbila je ponudu da se preseli u Francusku i da dobija francusku vojnu penziju. Za sve to vreme iškolovala je i odgajila tridesetoro dece koju je dovodila iz svog rodnog sela. Poštovali su je širom Evrope. Pozivali su je na proslave jubileja, obilaske ratišta, a ona je na susrete s saborcima odlazila u šumadijskoj narodnoj nošnji, ukrašenoj dobijenim odlikovanjima.
Za vreme Drugog svetskog rata, Milunka je držala malu bolnicu na Voždovcu, u kojoj je lečila ranjenike. Zbog te bolnice šest meseci provela u zloglasnom logoru Banjica.
Milunka Savić je umrla  5. oktobra 1973. godine. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu, a od 2013. godine njeni posmrtni ostaci se nalaze u Aleji velikana.