Nalazite se ovde:Naslovna » Друштво » СЕЋАЊЕ НА СЛАВНУ СЛИКАРКУ

СЕЋАЊЕ НА СЛАВНУ СЛИКАРКУ

3. април 2014.

Поводом 99. годишњице од смрти чувене сликарке Надежде Петровић, у чачанској цркви је одржан парастос, а венце и цвеће на њен споменик положиле су чланице Кола српских сестара „Надежда Петровић“. Пригодној свечаности, која је одржана Надежди у част, присуствовали су представници Уметничке галерије која носи њено име, Градске библиотеке, Народног музеја, Историјског архива и Гимназије. Ученици чачанских средњих школа говорили су стихове посвећене славној сликарки.

Надежда Петровић (Чачак 1873 – Ваљево 1915) је била интелектуалка, оснивач Кола српских сестара, болничарка добровољац у Првом балканском рату и касније на фронту са српском војском од 1913. до 1915, прва жена ратни фотограф…
Рођена је као најстарије од деветоро деце Димитрија Мите Петровића и мајке Милеве Зорић, учитељице и сестричине Светозара Милетића. Надеждин млађи брат био је књижевник Растко Петровић.
Растући у окружењу образоване породице, имала је подршку да се бави уметношћу. Завршила је Вишу женску школу у Београду, похађала атеље Ђорђа Крстића, учила Прву српску сликарску и цртачку школу Кирила Кутлика. Од 1898. почиње школовање у Минхену. До почетка Првог светског рата интензивно је путовала по светским метрополама – Венецији, Берлину, Бечу, Риму…
Прву самосталну изложбу имала је у Београду 1900. године.
Од 1904. сликарка се ангажује око Прве југословенске уметничке изложбе, оснивања друштва „Лада” и Прве југословенске уметничке колоније у Сићеву. Излаже у Београду, Љубљани, Паризу, Загребу, Риму. У Београду 1912. отвара сликарску школу.Стваралаштво Надежде Петровић истраживачи деле у четири периода: Минхенски период (1898–1903), када настају „Баварац са шеширом”, „Воденица”, Србијански период (1903–1910) с делима „Жетва”, „Старо гробље”, „Домаћин”, „Девојче из Сићева”… и после 1907, када су настале „Дереглије на Сави”, „Жена са сунцобраном”, „Анђа”, „Старо београдско гробље”, следи Париски период (1910–1912) када настају „Мост на Сени”, „Краљевић Марко и Милош Обилић”, „Булоњска шума”… и Ратни период (1912–1915) са сликама „Стари шедрван у Призрену”, „Грачаница”, „Душанов мост”…
Стилски је била окренута савременим токовима европске уметности, а то је подразумевало јаке боје, широке потезе четке, густе намазе боје, често рељефасте, с бојеним акцентима на лицима, ношњама, крошњама.
Надежда Петровић је умрла је од тифуса у Ваљеву 1915.
У Чачку је 1960. основана Уметничка галерија и ликовна манифестација „Меморијал Надежда Петровић”. Иначе, бронзани споменик уметници Надежди Петровић у Чачку дело је Ивана Мештровића.
 

O autoru

Broj objavljenih članaka : 24361

Postavite komentar

You must be logged in to post a comment.

ТВ Галаксија 32

Scroll to top