SVETAČNIK 23. JANUAR

23. januar 2015. godine

SVETI GRIGORIJE EPISKOP NISKI

Sveti Grigorije episkop niski je bio brat svetog Vasilija Velikog. Bio je najpre samo prezviter, pošto beše ženjen, a kada mu umre žena, blažena Teozva, izabraše ga i posvetiše za episkopa u Nisi. Odlikovao se ogromnom svetskom učenošću i duhovnim opitom. Učestvovao na II vaseljenskom saboru. Misli se da je on sastavio drugi deo Simvola Vere. Veliki besednik, tumač Svetog Pisma, i bogoslov. Zbog svoga poraza arijevci se behu naročito na njega okomili kao na svog strašnog protivnika, te u vreme cara Valenta, njihovog jednomišljenika, uspeše da zbace s episkopske stolice i oteraju u izgnanstvo. Osam godina provede ovaj Sveti Otac u izgnanstvu trpeljivo snoseći sve bede i sva poniženja. Najzad skonča u dubokoj starosti koncem IV veka preselivši se u Carstvo Božje i ostavši kroz sve vekove na zemlji kao veliko svetilo crkve.

PREPODOBNI DOMETIJAN MITILINSKI

Dometijan mitilinski se rodio u vreme Justina Mlađeg od pobožnih i bogatih roditelja, Teodora i Evdokije. Pošto izuči svetovne nauke, on se oženi, ali mu žena ubrzo umre. On se odmah sa velikim usrđem odade duhovnoj filosofiji; iz ljubavi prema Bogu napusti svet, i u podvižništvu provođaše svoj život. A kad mu bi trideset godina, po Božjoj volji postaviše ga za episkopa svete Crkve u Melitini. Sjedinivši svetovnu obrazovanost sa podvižničkim životom, on beše ne samo dobri pastir svome stadu nego svetilo i pomoć i drugim ljudima, nehrišćanima, jer promišljaše o opštem dobru. Mnogo puta ga je car Mavrikije slao u Persiju radi narodnih poslova, i sa persijskim carem Hozrojem učvršćivao mir između Grka i Persijanaca. A kada neki knez Varam, ustade protiv persijskog cara Hozroja, i zbaci ga s prestola, tada ovaj svetitelj pomože Hozroju te se vrati na presto. Sa tog razloga Hozroj se potčini Grcima, i plaćaše im danak. To učini te sveti Dometijan postade veliki prijatelj cara Mavrikija i njegove supruge. Ovi ga nagradiše mnogim zlatom, koje on sve utroši na zidanje svetih crkava i sirotišta. A kada po drugi put dođe u Carigrad, on se preseli ka Gospodu, 601. godine. I svetim moštima njegovim odadoše veliku poštu i crkveni i carski velikodostojnici, jer ih sa velikim počastima prenesoše u njegov grad Melitinu. Ovaj svetitelj učini mnoga čudesa i za života na zemljn i posle svoga prestavljenja – u slavu Hrista Boga našeg.