SVETAČNIK 18. FEBRUAR

18. februar 2015.

SVETA MUČENICA AGATIJA

Sveta mučenica Agatija, slavna devica i mučenica Hristova rodi se u sicilijanskom gradu Palermu od roditelja blagorodnih i imućnih. Kada car Dekije podiže gonjenje na hrišćane, bi i Agatija sveta uhvaćena i na sud pred sudiju Kvintijana izvedena. Vide sudija Agatiju, prekrasnu u licu, i poželi je imati za ženu. Kada on to predloži Agatiji, odgovori mu Agatija da je ona nevesta Hristova, i da ne može biti neverna svome obručniku. Sudija je stavi na teške muke: Agatija bude šibana, rugana, uz drvo vezivana i bijena do krvi. Po tom joj sudija ponovo posavetuje, da se odrekne Hrista, i da tako izbegne dalje muke, na što nevesta Hristova odgovori: „Ove muke meni su vrlo korisne, kao što pšenica ne može doći u žitnice pre nego se očisti od pleve, tako ni duša moja ne može ući u Raj, ako telo moje najpre ne bude sokrušeno mukama“. Tada mučitelj naredi te joj se odseku ženske grudi, pa je onda bace u tamnicu. U tamnici joj se javi sveti apostol Petar i povrati joj celost telesnu i zdravlje. Ponovo bi izvedena na mučenje, i ponovo bačena u tamnicu gde i predade dušu svoju Bogu, 251. godine u gradu Katani, a u vreme cara Dekija. Po smrti Agatinoj njen mučitelj Kvitijan pođe da zagrabi imanje njeno. No usput se razbesne konji pod njim i pod vojnicima, te ga svega izgrizu po licu, svale na zemlju i istopotaju nogama namrtvo. Tako ga ubrzo postiže kazna Božja za divlji zločin nad svetom Agatijom.

SVETI POLIEVKT

Sveti Polievkt, patrijarh carigradski je zbog svog visokog uma, revnosti verske i časnorečivosti nazvan drugim Zlatoustom. U vreme patrijarha Polievkta i cara Konstantina Porfirogenita dođe u Carigrad ruska kneginja Olga, i tu se krsti 957. godine. Patrijarh ju je krstio, a car joj bio kum. Proročki joj rekne sveti Polievkt: „Blagoslovena si ti među ženama ruskim, jer si zavolela svetlost i odbacila tamu, blagosiljaće te sinovi ruski do poslednjeg kolena“. Iz prostih monaha Polievkt je bio uzet za patrijarha 946. godine i ostao je na prestolu patrijaršijskom do svoje smrti 970. godine.

SREDA SIRNA

Posle mesopusne nedelje, kada prestaje jedenje mesa, sledi takozvana „sirna“ sedmica, tokom koje je dozvoljeno da se jede sir, to jest uopšte mleko i mlečni proizvodi, kao i jaja. U sve dane sirne sedmice pevaju se naročita molitvoslovlja koja su za svaki dan navedena u Posnom triodu. Ova sedmica predstavlja neposrednu pripremu za Veliki post, i kao nekakav postepeni prelazak ka njemu, pa se u bogoslužbenim pesmama naziva „predvorjem Božanstvenog pokajanja“, „svetlim pretprazništvom uzdržanja“ i „svetlim uvodom u post“.

U dane sirne sedmice (osim subote) na jutrenju se ne pevaju pesme kanona Osmoglasnika uz one pesme uz koje „dospeva“ Tripjesnec. U sredu i petak na jutrenju peva se i kanon Trioda.