ЦРТЕЖИ ЉУБОМИРА ИВАНОВИЋА У МОДЕРНОЈ ГАЛЕРИЈИ
18. март 2015. године
Културни центар Горњи Милановац представиће у четвртак, 19. марта у 18 сати у Модерној галерији одабране радове Љубомира Ивановића (1882.-1954.) из колекције Музеја „Рас“ у Новом Пазару.
Реч је о цртежима једног од најдаровитијих српских уметника прве половине 20 века.
Љубомир Ивановић рођен у Београду. Прво цртачко и уметничко образовање стекао у цртачкој школи Кирила Кутлика, а затим код Ристе и Бете Вукановић. Усавршавање наставља у Минхену код Антона Ажбеа, после 1905. године, на Академији ликовних уметности у Минхену. Школовање у иностранству завршава 1909. године и добија бронзану медаљу за укупан успех.
По повратку у земљу предаје акт у Уметничко-занатској школи у Београду, постаје члан “Ладе“, а 1939. постаје редовни професор новоосноване Академије ликовних уметности. До Првог светског рата интензивно се бави сликањем и цртањем, период између два рата посветио је искључиво цртачком раду оловком и графичким техникама дрворезу и линорезу. Кад му је болест одузела десну руку, после 1940. године, успева да оспособи леву и до краја живота оствари изузетан опус цртежа и графике највишег мајсторства.
Умро је 1954. године. Био је дописни члан САНУ, носилац ордена Светог Саве, ордена Југословенске круне, и ордена витеза “Легије части“ којим га је 1933. Одликовао председник Француске Републике.
Реч је о цртежима једног од најдаровитијих српских уметника прве половине 20 века.
Љубомир Ивановић рођен у Београду. Прво цртачко и уметничко образовање стекао у цртачкој школи Кирила Кутлика, а затим код Ристе и Бете Вукановић. Усавршавање наставља у Минхену код Антона Ажбеа, после 1905. године, на Академији ликовних уметности у Минхену. Школовање у иностранству завршава 1909. године и добија бронзану медаљу за укупан успех.
По повратку у земљу предаје акт у Уметничко-занатској школи у Београду, постаје члан “Ладе“, а 1939. постаје редовни професор новоосноване Академије ликовних уметности. До Првог светског рата интензивно се бави сликањем и цртањем, период између два рата посветио је искључиво цртачком раду оловком и графичким техникама дрворезу и линорезу. Кад му је болест одузела десну руку, после 1940. године, успева да оспособи леву и до краја живота оствари изузетан опус цртежа и графике највишег мајсторства.
Умро је 1954. године. Био је дописни члан САНУ, носилац ордена Светог Саве, ордена Југословенске круне, и ордена витеза “Легије части“ којим га је 1933. Одликовао председник Француске Републике.
O autoru
Povezani sadržaji
Postavite komentar
You must be logged in to post a comment.