SVETAČNIK 29. MART

29. mart 2015. godine

SVETI APOSTOL ARISTOVUL

Sveti apostol Aristovul je jedan od Sedamdeset apostola. Beše brat apostola Varnave, i rođen na Kipru. Posledovaše apostolu Pavlu, koji ga i pominje u poslanici Rimljanima (Rm 16, 10). Kada veliki apostol Pavle postavljaše mnoge episkope za razne krajeve sveta, tada postavi i ovoga Aristovula za episkopa britanskoga (engleskog). U Britaniji behu narodi divlji, neverni i opaki, i Aristovul pretrpe među njima neopisane muke, bede i pakosti. Udarahu ga bez milosti, vukući po ulicama, rugahu mu se i podsmevahu. No na kraju ovaj sveti muž dođe do uspeha silom blagodati Božje. Prosveti narode, krsti ih u ime Hrista Gospoda, crkve pogradi, sveštenike i đakone posveti, i najzad, tamo u miru skonča i ode u carstvo Gospoda, kome je verno poslužio.

SVETI MUČENIK SAVIN

Sveti mučenik Savin je bio Misirac iz grada Hermopolja, i starešina tome gradu. U vreme jednog gonjenja hrišćana on se udalji u neku planinu sa mnogim drugim hrišćanima, i zatvori se u jednu kolibu gde provođaše vreme u postu i molitvi. No prokaza ga neki prosjak, koji mu je hranu donosio i kome je Savin velika dobra učinio. Kao Juda Hrista, tako i ovaj bednik za novac (za dva zlatnika) izdade svoga dobrotvora. Savin, sa još šestoricom, bi uhvaćen od vojnika, vezan i na sud oteran. Posle golemih muka bi bačen u reku Nil gde predade duh svoj Bogu 287. godine.

PETA NEDELJA VELIKOG POSTA

U petu nedelju Velikog posta slavi se spomen prepodobie majke Marije Egipćanke. U Jevanđelju na Liturgiji opet se navodi proroštvo Gospoda o Njegovom stradanju, smrti i vaskrsenju. Prepodobna Marija Egipćanka se toga dana spominje kao primer istinskog pokajanja, koje potpuno preporađa čoveka, čak i kada je duboko ogrezao u blatu greha.

Čitava šesta sedmica Velikog posta koja zatim sledi naziva se Cvetnom sedmicom i služi kao pretprazništvo Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim, koji se naziva još i Cvetnom nedeljom. Petak šeste sedmice Velikog posta je kraj svete Četrdesetnice, pa se zato na jutrenju i na večernju toga dana po dva puta peva umilna stihira: „Dušekorisno savršivši Četrdesetnicu, molimo da i svetu sedmicu stradanja Tvojih vidimo, Čovekoljupče…“

Ovim se zapravo završava vreme koje je Crkva namenila za pokajanje.