SVETAČNIK 8. APRIL

8. april 2015. godine

SVETI ARHANGEL GAVRILO

Sveti Arhangel Gavril je bio blagovesnik vaploćenja Sina Božjega. On je jedan od sedam velikih angela što predstoje prestolu Božjem. On je javio Zahariji o rođenju Preteče, i sam je o sebi rekao: „Ja sam Gavril što stojim pred Bogom“ (Lk 1, 19). Njegovo ime, Gavril, označava muž – Bog. Sveti Oci govoreći o Blagovesti tumače, da je poslat arhangel s takvim imenom, da označi ko i kakav će biti Onaj što se ima roditi od Prečiste. Biće, dakle, Muž – Bog, krepki, silni Bog. Neki su doznali, da je isti Gavril javio Joakimu i Ani o rođenju Deve Marije, i da je on poučavao Mojseja u pustinji, kako da napiše knjigu Postanja. Sveti Oci misle da Gavril pripada prvom i najvišem činu nebesnih sila, tj. činu serafimskom, pošto serafimi stoje najbliže Bogu. On je, dakle, jedan od sedam najbližih Bogu serafima. Imena tih sedmorice jesu: Mihail, Gavril, Rafail, Uril, Salatil, Jegudil, Varahil. Ovome broju neki dodaju još i Jeremila. Svaki ima svoju naročito službu, a svi su ravni po časti. Zašto Bog ne posla Mihaila? Zato što je Mihailova služba sokrušenje supostata vere Božje. Gavrilova je služba blagovešće spasenja ljudskog.

S obzirom da Sabor Svetog Arhangela Gavrila ove godine pada u Veliku sredu 8. aprila, Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve doneo je odluku da se u hramovima posvećenim Saboru Svetog arhangela Gavrila spomen obeleži u drugi dan Vaskrsa, odnosno na Vaskrsni ponedeljak, 13. aprila. Istovremeno je Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve umolio sve eparhijske arhijereje da preko područnog im sveštenstva pozovu verne koji obeležavaju Sabor Svetog Arhangela Gavrila kao svoju krsnu slavu, da je ove godine proslave 13. aprila.

VELIKA SREDA

U Veliku sredu spominje se kako je žena grešnica pomazala Gospoda u Vitaniji, u domu Simona gubavoga, a istovremeno se spominje i Judino izdajstvo, koje se zbilo posle nakon događaja. U pesmama se dirljivo i poučno poredi postupak pokajane bludnice i učenika izdajnika. U utorak i sredu služi se Veliko povečerje i nose se crne odežde.

U Veliku sredu pre Liturgije umesto otpusta časova sa izobrazitelьnom, sveštenik čita molitvu: „Vladiko mnogomilostivi…“ koja se tokom čitavog Velikog posta čita na kraju Velikog povečerja. Prilikom čitanja ove molitve svi koji se mole u hramu klanjaju se do zemlje. Zatim sveštenik moli oproštaj, kao na početku svete Četrdesetnice. Isto čine svi prisutni. Na kraju Liturgije, kod „Budi imja Gospodnje…“ poslednji put se čita molitva prepodobnog Jefrema Sirijskog sa tri zemna poklona i „potpuno prestaju pokloni koji se čine u crkvi“. Ovim se konačno završava sve što je karakteristično za velikoposno bogosluženje i počinju posebna bogosluženja, vezana specijalno za stradanja Gospodnja („stradalna“ ili „strasna bogosluženja“).