SVETAČNIK 19. APRIL – TOMINA NEDELJA

19. april 2015. godine

SVETI JEVTIHIJE PATRIJARH CARIGRADSKI

Sveti Jevtihije (Evtihije), patrijarh carigradski je rođen u Frigiji od roditelja blagočestivih. Otac mu je bio oficir. Jednom se zabavljaše dečko Evtihije sa vršnjacima svojim, a zabava im beše u tome što svak pisaše ime svoje na steni i pored imena onaj čin, koji će, po slutnji, u životu i dobiti. Kada dođe red na Evtihija, on napisa: Evtihije patrijarh! U tridesetoj godini posta igumanom jednog manastira amasijskog. A kada mu beše četrdeseta, godina posla ga Amasijski mitropolit mesto sebe ne Peti vaseljenski sabor. Na saboru on blistaše kao sjajna zvezda među ocima crkve, kako svojom učenošću, tako i blagočešćem. Kada nasta prepirka, da li mogu jeretici posle svoje smrti biti predani anatemi, on zastupaše mišljenje da mogu pozivajući se na Knjigu Carstva, 13, 1-8 i na IV knj. Carstva 23, 16. I omile veoma caru Justinijanu i patrijarhu Mini. Car ga mnogo pitaše za savet, a Mina (u to vreme veoma bogat) naznači ga za svoga naslednika i umoli cara, da to privede u delo. Tako i bi. Dvanaest godina upravljaše sveti Evtihije crkvom mirno. No tada đavo diže buru protiv njega. Ta bura dođe do samoga cara Justinijana. Prelesti se car, naime, i pade u monofizitsku jeres aftartodoketa, koja lažno učaše, da je Gospod Isus i pre vaskrsenja imao telo božansko i netruležno, bez osećanja gladi i žeđi i bola. Evtihije odlučno ustane protiv te jeresi, zbog čega ga car odagna u progonstvo, u njegov prvobitni manastir. Tu prožive Evtihije dvanaest godina i osam meseci, i pokaza se velikim čudotvorcem, isceljujući ljude od raznih bolesti molitvama i pomazivanjem jelejem. Justinijan se pokaja i umre, a njega nasledi Justin, koji povrati Evtihija opet na presto patrijaraški, na kome ovaj svetitelj osta do smrti mirno upravljajući crkvom Božjom. U svojoj sedamdesetoj godini preseli se u carstvo Hrista Gospoda, kome je verno i hrabro služio celoga svoga života, 582. godine.

 NEDELJA ANTIPASHE – TOMINA NEDELJA

U drugu nedelju posle Pashe, to jest u onu koja sledi nakon Vaskrsa i nosi naziv „Nedelja Antipashe“, spominje se „Dodir svetog slavnog apostola Tome“. Tu je odmah data primedba da se „u ovoj drugoj nedelji Antipashe ne peva vaskrsno, nego sve praznika“. U taj osmi dan po Vaskrsenju Gospoda spominje se kako se Gospod javio Svojim učenicima sabranim zajedno, ovoga puta sa Tomom, i kako je dao Tomi, koji je sumnjao u Njegovo vaskrsenje, da dodirne Njegove rane, na šta Ga je Toma, poverovavši, ispovedno kao svog Gospoda i Boga, dok je Gospod nazvao blaženim one koji nisu videli, a poverovali su. „Antipasha“ znači „umesto Pashe“, jer je to prvi nedeljni dan u čitavoj godini kada se ponovo praznuje događaj Vaskrsenja Hristovog. Ovaj dan se takođe naziva „Nedeljom obnovljenja“, „Nedeljom novom“, jer posle Vaskrsa prvi put ponavlja i kao da „obnavlja“ veliki praznik Vaskrsenja. Poredak službe toga dana, kao i njen sadržaj, nije običan vaskrsan.