СВЕТАЧНИК 5. ЈУН

5. јун 2015. године

СВЕТИ МИХАИЛ ЕПИСКОП СИНАДСКИ

Свети Михаил, епископ синадски, свети и умни јерарх посвети себе од детињства на службу Христу. Подвизаваше се заједно са светим Теофилактом Никомидијским. Једном у сушно време ова два светитеља својим молитвама низведоше обилан дажд на земљу. Због свог подвижничког и девственог живота од своје ране младости, би изабран и посвећен од патријарха Тарасија за епископа синадског. Участвовао на VII васељенском сабору. По жељи царевој ишао калифу Харун-ал-Рашиду да води преговоре о миру. У време злога Лава Јерменина свргнут са престола архијерејског због поштовања икона и послат у изгнанство, где у беди и сиромаштини сконча оставши до краја веран Православљу и 818. године пресели се у царство Христа Цара.

КУРСКА ЧУДОТВОРНА ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Курска икона Пресвете Богородице, звана „Знамење“, јавила се у Курску 8/21. децембра 1295. године, када је Бату-кан разорио град. Читаво опустошено место обрасло је густом шумом. Некакав ловац из суедног града Рилска угледа крај корена једног дрвета икону окренуту лицем ка земљи. Било је то 8/21. септембра 1295. године, на територији некадашњег Курска. Човек подиже икону, и – испостави се да је то икона Пресвете Богорице звана „Знамење“. Чим је ловац одиже са земљe, на месту где је лежала појави се извор.

Када до рилског кнеза Шемјаке стиже вест о икони, он нареди да је донесу у граду. Народ дочека икону са великим слављем и свечано, али кнез не хтеде да учествује у дочеку, због чега би кажњен слепилом. Када се ипак покајао и одслужио молебан пред иконом, вид му се поврати, и у знак захвалност за исцелење, он подиже у граду цркву Рођења Пресвете Богородице, у коју поставише чудотворну икону. Од тада се ова икона  и празнује на дан када се јавила. Због места на коме је пронађена, икона је добила и назив Корјенаја.

Године 1383. Курску област поново нападоше Татари. Наишавши у шуми на капелу, они заробише свештеника, а капелу хтедоше да запале. Али док се икона налазила унутра, то им никако није полазило за руком. Тада Татари изнесоше икону  из капеле, расекоше је на пола, једну половину бацише у ватру, а другу гурнуше негде у страну. Доцније, када се свештенослужитељ ослободио из њиховог ропства, нашао је једну половину иконе на месту капеле, а другу у трави недалеко од ње; спојио их је, и оне се чудесно саставише.

Дознавши за ово чудо, становници Рилска три пута проношаху икону свечано кроз свој град, и постављаше је у цркву коју је подигао Шемјака; али она се сваки пут враћала на своје пређашње место у поново подигнутој капели. Најзад, икону ту и оставише, и она поче да чини чуда.

Вест о чудима пронесе се до самога цара Фјодора Јоановича, и он 1597. године нареди да му икону довезу у Москву. Царица Ирина Фјодоровна украси је том приликом скупоценом ризом. Затим је икона свечано била враћена натраг, а исте године на месту  капеле подигунт је манастир. Када је пак, указом цара Фјодора Јоановича, насељен опустели град Курск, чудотворну икону пренеше тамо, а у пустињи, коју по икони почеше да називају Коренаја, оставише њену копију.

У гладне године, за време цара Бориса Годунова, Курск се спасао захваљујући Царици Небеској и молитвама пред Њеном чудотворном иконом. Године 1612, када је пољски војсковођа Жолкјевски са великом војском опседао Курск, грађани су неколико пута вршили опход око града са чудотворном иконом и заветовали се да ће, ако град буде ослобођен, подићи у њему манастир Богомајци, у коме ће поставити Њену икону. И непријатељ ускоро одступи са великим губитцима. У знак захвалности својој Небеској Заступници, становници Курска подигоше манастир посвећен Њеној икони „Знамење“. Године 1618. пренеше тамо чудотворну икону. А године 1676. Курска икона је однета на Дон да благослови хравре Донце.

Године 1812. становници Курска су, по својој усрдности, послали копију ове чудотворне иконе на фронт, армији кнеза Голеншчева-Кутузова.

У знак сећања на чудесно јављање, света икона се сваке године, деветог по реду петка по васкрсу , испраћа у литургији из Курска у Коренују пустињу, и остаје тамо до 13. септембра.

Године 1898. збило се велико чудо ове иконе. Непријатељи Православља хтедоше да је униште и поставише под њом разорну мину. Али, на велику славу Православља и велико посрамљење његових непријатеља, икона оста потпуно неоштећена, док зид, врата и прозори цркве, па чак и кивот у коме је стајала, и гвоздене степенице под њом претрпеше штету.

Икона се празнује 21/8. септембра.

Пред овом иконом отпочинуо је свети Јован Шангајски. Чита се за исцељење од многих болести.