SVETAČNIK 14. JUN – PREPODOBNI JUSTIN ĆELIJSKI

14. jun 2015. godine

SVETI JUSTIN FILOZOF

Sveti mučenik Justin Filosof je rođen od jelinskih roditelja u samarijskom gradu Sihemu, docnije nazvanom Nablus, 105. godine po Hristu. Usrdno tražio mudrost u filosofa, najpre stoika, zatim peripatetika, zatim pitagorejaca i najzad u platonista. Premda ga ni Platonova filosofija nije zadovoljila, ipak se na njoj zadržao najduže nemajući ničega šta bi ga više privlačilo. No Proviđenjem Božjim javi mu se neki časni starac, koji pokoleba u njemu svu filosofiju Platonovu, i napomenu mu, da ljudi ne mogu znati istinu o Bogu dok im to Bog ne otkrije, a Bog je otkrio istinu o Sebi u knjigama Svetog Pisma. Justin poče čitati Sveto Pismo, i sav postane ubeđeni hrišćanin. Ipak nije se hteo krstiti niti hrišćaninom nazvati sve dokle se nije lično uverio o lažnosti svih onih optužbi koje su neznabošci protiv hrišćana isticali. Došavši u Rim u dolami filosofskoj, on ubrzo stekne tamo veliko poštovanje i mnogo pristalica. Prisustvovao je mučeničkoj končini svetih mučenika Ptolomeja i Lukija. Videći mučenje nevinih hrišćana, on napisa apologiju (odbranu) hrišćana i hrišćanskog učenja i preda je caru Antoninu i senatu. Car s pažnjom pročita apologiju i naredi da prestane gonjenje hrišćana. Justin uze prepis careve naredbe i s njom ode u Aziju gde pomoću te naredbe spase mnoge gonjene hrišćane. Potom se vrati ponova u Rim. Kada nasta gonjenje od cara Marka Avrelija, on napisa drugu apologiju i uputi je caru. Neki nečasni filosof Kriskent, cinik, optuži ga kao hrišćanina, iz zavisti što ga Justin preodolevaše u svima prepirkama, te Justin dopade tamnice. Želeći smrt Justinu, a bojeći se da se ovaj kako na sudu ne opravda, Kriskent uluči priliku, te nekako otrova Justina u tamnici. Tako skonča svoj zemni život ovaj veliki zaštitnik vere hrišćanske, i preseli se u blaženu večnost 166. godine.

PREPODOBNI JUSTIN ĆELIJSKI

Rođen na Blagovesti 1894. godine u Vranju, Ava Justin se preselio u rajska naselja na Blagovesti 1979. godine, zbog čega je na rođenju dobio ime Blagoje – celog života je blagovestio Evanđelje Hristovo životom, delom i rečju.
Njegovi asketski podvizi, molitve, ljubav evanđelska, samo su u potpunosti Bogu znani, a rodu pravoslavnom ostavio je obimno, čudesno i bogonadahnuto delo teološkog, filosofskog i bogoslužbenog karaktera u obimu od 33 toma, kao i 12 tomova „Žitija Svetih“, prvi put priređenih na srpskom jeziku.Otac Justin je završio dva fakulteta: teološki i filosofski. Govorio je tečno četiri jezika (grčki, ruski, nemački i engleski); a u prevodu se služio sa 11 rečnika.

Pored velike učenosti posebno treba istaći Avin isposnički i molitvenički duh. Svakodnevno je služio Svetu Liturgiju do same smrti, moleći se Sladčajšem Isusu za spasenje vascelog roda ljudskog.

NEDELJA DRUGA PO DUHOVIMA

Gospod je pozvao Petra i Andreja i oni su odmah, ostavivši sve, pošli za Njim. Pozvao je On i Jakova i Jovana, i oni su, takođe, ostavili sve i pošli za Njim (Mt.4,18-24). Zbog čega su oni tako brzo i rado pošli? Zbog toga što su uvideli ono što je bolje. Takav je zakon u našoj duši: saznavši i okusivši bolje, ona se odvraća od lošijeg i napušta ga. Tu se događa ono što je kasnije Gospod pokazao u pričama o blagu sakrivenom u njivi, i o mnogocenom biseru. Blago i biser su vera u Gospoda i opštenje sa Njim po sili vere. Mi ga stičemo još u vreme krštenja. Međutim, zbog čega mi tako malo cenimo to blago, i zašto ga menjamo za ništavnosti? Zbog toga što za vreme vaspitanja u nas ne unose ukus tog blaga te ono ostaje strano našem srcu. Srce naše ne zna za ono što je bolje. Ono zna samo za ono što je manje zlo ili više zlo, i na tome zasniva svoj pogled. To je uzrok zbog koga se neki odazivaju i idu kad ih Gospod zove, dok mi, iako zvani, bežimo od Njega, SVETI TEOFAN ZATVORNIK, MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI.