NOVO LICE „GLASA BIBLIOTEKE“

Čačak, 29.12.2015. Novi broj Glasa biblioteke, koji je izašao iz štampe 25. decembra, predstavlja  kruna rada bibliotekara Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ u 2015. godini. Ovo čačansko glasilo za bibliotekarstvo dobilo je novo lice – sa brojem 21 započela je  „crvena“ faza, za sadržinu se pobrinulo 15 bibliotekara i tri sveštena lica, a za vizuelni izgled Atelje Jureš. Sa ovim brojem Glasa biblioteke otvara se treća serija čačanskog godišnjaka čiji je prvi broj izašao 14. decembra 1988. godine. Prvu, „žutu“ seriju, 2004. zamenila je „braon“, a sada ulazimo u „crveno“ ruho. Novo lice časopisa nije puko šminkanje, promena radi promene. Urednik i Redakcija su nastojali i ovoga puta da naprave sklad i ravnotežu između sadržine i forme. Za novi izgled  časopisa pobrinuo  se Zoran Jureš, urednik je Danica Otašević, izdavač Gradska biblioteka, redakciju čine: dr Dejan Vukićević, dr Bogdan Trifunović, mr Gordana Đilas, mr Ljubica Ćorović, mr Marijana Matović, Nataša Popović i Olivera Nedeljković, izlaženje časopisa omogućilo je Ministarstvo za kulturu, Glas se i dalje čita  na papiru i onlajn.

Nastavljajući  dobro osmišljenu programsku politiku iz prvog broja, Glas biblioteke ostao je časopis za primere dobre prakse u srpskom, ali i modernom bibliotekarstvu,  mesto gde se afirmišu poklonici struke i zaboravljeni velikani srpske kulture i nauke, saopštavaju istraživački radovi iz zavičajne baštine, uvode savremene teme i iskustva u praksu, razrešavaju dileme, daju smernice. Uz tekuću čačansku bibliografiju i izveštaj o radu Gradske biblioteke, sadržaj  ovog, i narednih brojeva, čine  rubrike Mreža, Ugao, Nasleđe, Pogled.

            U rubrici „Mreža“  Jasmina Trifunac, bibliotekar Narodne biblioteke Srbije, piše na temu „Sitan bibliotečki materijal – problemi za bibliotekare ili specifičan kulturno-istorijski izvor“ , a Oja Krinulović, i Mile Stjepović iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ sa  Đorđem Stakićem sa Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu o bibliotečkom doprinosu „Srpskoj Vikipediji“.

U poglavlju „Ugao“ objavljena su tri rada:  jerej Slobodan Jakovljević i veroučitelji Đorđe Čolović i Miloš Živanović pišu o  „Zapisima na starim štampanim knjigama Biblioteke Hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku“, Danka Spasojević iz Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu o „Ulozi javnih biblioteka u povezivanju užih kulturnih prostora sa svetskom kulturnom baštinom“, a Snežana Kostić i Predrag Panić, bibliotekari Narodne biblioteke „Stevan Sremac“ u Nišu, o „Biblioteci Bodleana“.

Rubrika „Nasleđe“ donosi tri rada  čačanskih bibliotekara koji  kvalitetom i inovativnošću prevazilaze lokalne  granice, plod su višemesečnog istraživačkog rada i zavičajno uzdižu na najviše kulturne lestvice srpske kulture. Mr Marijana Matović tragom jedne fotografije Čačanina Milivoja Filipovića iz 1932. godine došla je do zanimljivih podataka o slovenačko-češkom filologu i etnologu Matiji Murku koji je višestruko zadužio slovensu kulturu („Sa guslama u krilu – Milivoje Filipović i Matija Murko tragom srpsko-hrvatske narodne epike“). Mirko Drmanac vraća na kulturnu-istorijsku scenu zaboravljenog dr Grgura Jakšića (1871-1955), istaknutu ličnost u vreme Velikog rata, kasnije profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, Čačanina po rođenju, dok Olivera Nedeljković „otkriva“ lokalnoj i srpskoj kulturi životnu priču glumice Desanke Dugalić Nedeljković, prvakinje Narodnog pozorišta u Beogradu, autora putopisa po Palestini, Siriji i Egiptu objavljenog 1932. u Beogradu, kao i drugih radova o glumi.

„Pogled“ donosi  portret bibliotekara dr Mile Medigović Stefanović, bivšeg direktora kragujevačke biblioteke iz pera Violete Jovičinac i Gordane Vučković, zatim prikaz „Bibliografije srpskih enciklopedija i leksikona“ dr Dejana Vukićevića koji daje Bojana Vukotić (NBS) i osvrt Mila Grozdanića o razvoju knjige pod naslovom  „Minijatura na zrnu graška“. Tekuću čačansku bibliografiju potpisuju Tamara Janković i Olivera Nedeljković, a izveštaj o radu Gradske biblioteke Danica Otašević. Prevod rezimea na engleski izvršila je Jadranka Matijević, a lektor i korektor bila je mr Marijana Matović. Timski rad i posvećenost čačanskih bibliotekara  primer su dobre pakse i promocije struke i kulture.Časopis koji je objavila Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“ služi na ponos srpskom bibliotekarstvu. Za radoznale  ovo je neiscrpni izvor informacija, udžbenik, putokaz u struku i nauku. Najbolji promoter i zaštita zavičajne kulturne baštine, glasilo za ugled.Knjiga koja će ići od ruke do ruke, tekstovi citirani i preporučivani. Upravo ono što je bio  cilj izdavača.