SVETAČNIK 31. DECEMBAR

31. decembar 2015. godine

SVETI MUČENIK SEVASTIJAN

Sveti mučenik Sevastijan rodi se u Italiji i bi vaspitan u gradu Milanu. U mladosti još preda se službi vojničkoj, i kao naučen, izgledan i hrabar omili caru Dioklecijanu, koji ga postavi za načalnika svoje dvorske garde. U tajnosti ispovedaše veru hrišćansku i moljaše se Bogu živome. Kao muž česan, pravičan i milostiv beše Sevastijan omiljen veoma od vojnika svojih. Gde god mogaše, on spasavaše hrišćane od muke i smrti, a gde to ne mogaše, on ih hrabraše, da neodstupno ginu za Hrista Boga živoga. Dva brata Marka i Markelina, koji behu u tamnici zbog Hrista i već na ivici da se odreknu Hrista i poklone idolima, Sevastijan utvrdi u veri i ohrabri za mučeništvo. Kada im govoraše da se ne boje smrti za Hrista, lice njegovo prosvetli se i svi videše lice njegovo svetlo kao lice angela Božjeg. Svoje reči potvrdi Sevastijan u čudesima: isceli od nemila Zou, ženu tamničara Nikostrata, nemu šest godina, i privede krštenju i nju i sav dom Nikostratov; isceli i dva bolesna sina Klavdija vojvode, i privede krštenju Klavdija i dom njegov; isceli od jedanaestogodišnje podagre i nogobolje Trankvilina, oca Markova i Markelinova, i privede ga krštenju, zajedno sa celim domom njegovim; isceli od iste bolesti i eparha rimskog Hromatija, i privede krštenju njega i sina njegovog Tivurtija. Od njih prvo postrada sveta Zoa, koju uhvatiše na grobu apostola Petra gde se Bogu moljaše. Posle mučenja baciše je u reku Tibar. Tada Tivurtija uhvatiše, i sudija postavi pred njega žar govoreći mu, da izbere život ili smrt, to jest ili da baci tamjan i pokadi idolima, ili da sam stane bos na žar. Sveti Tivurtije prekrsti se i stade bosonog na žar, i osta nepovređen. Potom bi posečen mačem; Nikostrat bi ubijen motkom; Trankvilijan potopljen u vodu; Marko i Markelin mučeni i kopljima izbodeni. Tada Sevastijan bi izveden pred cara Dioklecijana. Car ga ukori za izdajstvo, no on reče: „Ja se svagda molim Hristu mome za zdravlje tvoje i za mir carstva Rimskog“. Car naredi da ga golog strelama streljaju. Vojnici ga dotle streljahu, dokle sve telo mučenikovo ne bi pokriveno strelama, te se više i ne viđaše od strela. I kada svi mišljahu da je mrtav, on se javi živ i potpuno zdrav. Tada ga neznabošci motkama ubiše. Postrada slavno za Hrista Gospoda svoga i preseli se u Carstvo nebesko 287. godine u vreme Dioklecijana cara, i Gaja, episkopa rimskog.

SVETI MODEST

Kada roditelji Svetog Modesta, patrijarha jerusalimskog umreše, njemu beše samo pet meseci. No Božjim Promislom bi vaspitan u duhu hrišćanskom. Kada odraste, bi prodan kao rob nekom neznabošcu u Misir. No on uspe, te obrati svoga gospodara u veru Hristovu. Gospodar mu darova slobodu. On se povuče na goru Sinajsku, gde se podvizavao do pedeset devete godine svoje. Tada bi izabran za patrijarha jerusalimskog. Pasao stado Hristovo kao pravi pastir i upokojio se mirno 633. godine u devedeset sedmoj godini svoga života.