SVETAČNIK 20. MART – NEDELJA PRAVOSLAVLJA

20. mart 2016. godine

SVETIH SEDAM SVEŠTENOMUČENIKA HERSONSKIH

Svetih sedam sveštenomučenika hersonskih: Vasilije, Jefrem, Evgenije, Elpidije, Agatodor, Eterije i Kapiton. Svi ovi behu episkopi u Hersonu u razna vremena, i svi postradaše (jedini Eterije umre mirno) od nevernika, bilo od Jevreja, ili Grka, ili Skita. Svi su oni odlazili u te divlje strane kao misionari, šiljani od patrijarha jerusalimskog, da pronose svetlost jevanđelsku. Svi namučeni behu i postradaše radi Gospoda svoga. Vasilije vaskrse sina nekoga kneza u Hersonu, što ogorči Jevreje, te ga optužiše. Bi vezan za noge i vučen ulicama gradskim dok dušu ne ispusti. Jefrem bi mačem posečen. Evgenije, Elpidije i Agatodor behu bijeni štapovima i kamenjem dokle duše svoje Bogu ne predaše. Eterije požive u vreme Konstantina Velikog, te u slobodi i miru upravljaše crkvom, sagradi veliki hram u Hersonu, i skonča mirno. Kada poslednji od njih, Kapiton, bi poslan za episkopa, potražiše divlji Skiti od njega znak, pa da veruju. I predložiše mu sami da uđe u ognjenu peć, pa ako ne izgori, oni će svi poverovati u Hrista. Sa toplom molitvom i nadom na Boga Kapiton metnu omofor arhijerejski na sebe i prekrstivši se uđe u zažarenu peć držeći i srce i misli svoje uzdignute k Bogu. I postoja u plamenu oko jednoga časa, i bez ikakve povrede, ni na telu, ni na odelu, izađe zdrav. Tada svi povikaše: jedan je Bog, Bog hrišćanski, veliki i silni, koji sačuva služitelja svoga u peći ognjenoj! I krsti se ceo grad i sva okolina. O ovome čudu pričalo se mnogo na Nikejskom saboru. I svi proslaviše Boga i pohvališe čvrstu veru svetog Kapitona. A Kapitonu se desi da ga na putu uhvatiše na reci Dnjepru neznabožački Skiti i u reku utopiše. Svi postradaše početkom IV veka.

SVETI JEFREM PATRIJARH ANTIOHIJSKI

Sveti Jefrem najpre beše vojvoda strana istočnih u vreme vizantijskih careva Anastasija i Justina. Potom on bi postavljen za patrijarha antiohijskog (526 – 546 g.) kao čovek velike vere i pobožnosti, vrlinskog i bogougodnog života, veoma milostiv prema ništima, samilostiv i sastradalan prema onima što su u nevoljama i opasnostima, i ljubak prema svima. A izbor njegov za patrijarha bi po Božjem blagovoljenju i otkrivenju o tome jednom svetom episkopu, koji življaše u vreme kada se Antiohija, razrušena zemljotresom, obnavljaše.

NEDELJA PRAVOSLAVLJA

U ovaj dan slavi se spomen uspostavljanja poštovanja ikona 843. godine, za vreme carice Teodore, i patrijarha Metodija, posle dugog gonjenja ikona u VIII i IX veku,  i zato se ova nedelja i zove Nedeljom pravoslavlja, tj. Nedeljom prave vere. Kako je sve to bilo izloženo je u Sinaksaru ove nedelje. A u ovaj dan, pominje se i čudo sa carem Teofilom, goniteljem ikona, kojem su oprošteni gresi, pošto se Crkva molila za njega, a on se potom pokajao.

Isto tako, posle časova, a pre Liturgije, ili pred kraj bogosluženja, obavlja u ovaj dan, u sabornom hramu – nadležni arhijerej tzv. Čin pravoslavlja, tj. arhipastir izlazi na sredinu crkve sa sveštenoslužiteljima koji iznose ikone Spasitelja i Bogorodice, i polažu ih na analogije (nalonje). Sastavom svojim, Čin je inače molebno i blagodarstveno pjenije, a glavna mu je misao – molba za očuvanje mira u Crkvi, i za obraćanje zabludelih na put istine.