RODITELJI UBIJENOG ALEKSANDRA: DOK SE BUDEMO POVLAČILI, ONI ĆE VLADATI

17. maj 2016. godine

Pred sutrašnju utakmicu Borac – Zvezda u našu redakciju stiglo je otvoreno pismo roditelja Aleksandra Jaćimovića, navijača Crvene Zvezde, koji je u sukobu sa navijačima Borca, ubijen na gradskom trgu u Čačku. U pismu se kaže:
„Bez loše namere da nekoga ovim putem osudimo i učinimo manje ili više odgovornim za našu tragediju, zelimo da se oglasimo kao njegovi roditelji i damo deo odgovora. Ovim putem obraćamo se pre svega institucijama sistema države u kojoj živimo, ali i svim medijima , roditeljima i deci koja su ovo već doživela, ili može da im se dogodi. Sve dok u ovoj državi ne budu svi obavljali svoj posao na najbolji mogući način(policija, pravosuđe, mediji..) bićemo taoci izvesnog broja “ tako malih stvorenja” koja ni na jedan drugi način ne mogu da se dokažu osim sa oružjem u rukama. Kada tako kukavički mogu da priđu s leđa i hladnokrvno ubiju, a ne smeju da pogledaju u oči, govori o njihovoj ništavnosti. Država već godinama ne može i ne sme da se suprotstavi “tim malim stvorenjima” jer je ta ista država zastrašena. Plase se za sopstvene živote , policija da ih privede, sudije da osude, i svi drugi u sistemu strahuju od osvete. I dok se tako budemo povlačili oni će vladati, jer nemamo srce kakvo je imao Aleksandar. On je imao i srce i dušu. I sve dok se “ta stvorenja” budu zaklanjala iza ovakvog kukavičkog sistema, u kome ostaju nekažnjeni za svoja zlodela pušteni da i dalje ugrožavaju živote drugih, i sve dok budemo takvima opraštali čekajući da pravda bude zadovoljena, niko neće imati mira jer, nažalost, Aleksandar nije poslednja žrtva. U ovoj, tzv. pravnoj i uređenoj državi, u kojoj ne postoji mehanizam pomoću koga može da se zaustavi nasilje, ali ni ljudi koji su spremni ne samo pričom, nego i delom da urade nešto za našu decu, za svoju decu, ljudi bez srca koji se kriju u mišje rupe i skidaju odgovornost sa sebe, nama ne može biti dobro, niti će bolje biti. Ako je država dozvolila takav način veličanja zla, onda je isto tako odgovorna za sve porodice u kojima se veliča čast, čestitost, poštenje i viteštvo. Ako niste kadri da kaznite ”ta mala stvorenja” koja jedino na ovaj način mogu da izazovu pažnju javnosti i postanu u svojim bolesnim umovima popularni, naša deca će odlaziti ili će biti narušen integritet porodice, u kojima časni i pošteni ljudi ne vrede ništa.
Aleksandar je dete koje je odraslo i odnegovano u toplini i ljubavi svoje porodice u kojoj se gajio sportski duh, sa tradicijom pravoslavlja i vere u Gospoda. Voleo je sve ljude. Imao je veliko srce, dovoljno veliko da pruži ljubav svima ali i da zaštiti i pomogne svakom čoveku, kao što je i te noći činio. Ta ljubav jača je od svakog noža, od svakog oružja, jer sa takvim srcem nema straha. Spasavao je druga. Ubijen je mučki s leđa, nožem u srce, od “ stvorenja” koja ne pripadaju ni jednoj navijačkoj grupi sa zamašnim policijskim dosijeima, ali se pred tim zatvaraju oči. U negativnom kontekstu pominju se navijači o nekakva zakazana tuča, a svi znaju da je reč o provokaciji trojice naoružanih željnih krvavog pira. Zna se i da Gradski trg osvetljen i da pod kamerama nikada nije bio poprište takvih sukoba, još manje da je bio teren za obračun navijača . Deklarisati se u ovoj državi da si navijač, odmah povlači i konotaciju da si loš čovek, a to nije tako, još uvek ne umemo da razlikujemo da se ljudi dele samo na loše i dobre. Upravo zato obraćamo se navijačkim grupama da svoje navijačke strasti usmere ljubavi ka sportu i svom klubu a ne ka agresiji i zločinu.
Nažalost, ma kakav ishod suđenja bio, pravda ovde nikad neće, niti može biti zadovoljena. Narušena je celina jedne porodice. Otkinut je jedan deo nas.
Na ovaj način želimo da se obratimo i zahvalimo rodbini, komšijama, prijateljima, nastavnom osoblju, Jovanovim i Aleksinim drugaricama i drugovima, fudbalskim klubovima, trenerima i svim ljudima koji nas znaju i onima koji nas nisu znali , a pružili su nam nesebičnu podršku i ljubav i saosećaju sa nama u svim danima naše tuge i bola. Aleksandar je voleo i voli sve nas. Zato ne možemo nikoga da izdvojimo. Hvala i onima kojima bi Aleksandar poklonio svoje srce, Crvenoj Zvezdi i njegovim drugovima Delijama, navijačima koji su nam sa svih strana sveta i Evrope dali podršku i pomogli da čuvamo uspomenu na njegov lik.

Da se ne zaboravi da je Aleksino srce i naše srce.  On živi“, navodi se u pismu roditelja Aleksandra Jaćimovića.