SVETAČNIK 18. JUN – PREPODOBNI PETAR KORIŠKI, ZADUŠNICE
18. jun 2016. godine
SVETI SVEŠTENOMUČENIK DOROTEJ
Sveštenomučenik Dorotej, episkop Tirski je bio episkop tirski od vremena Dioklecijana, pa sve do vremena Julijana Odstupnika, pod kojim namučen bi i postrada za veru pravoslavnu. Živeo na zemlji sto sedam godina, i ugodivši Bogu preselio se u život večni 361. godine. Bio je vrlo učen muž. Napisao mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
PREPODOBNI PETAR KORIŠKI
Prepodobni Petar Koriški je bio rodom iz sela Koriše, više manastira Svetog Marka kod Prizrena (po drugom pak predanju iz jednog sela kod Peći). Kao mladić orao na jednom ćoravom volu. Bio je neobično krotak i bezgnevan. Sa svojom sestrom Jelenom udaljio se rano na podvig. Podvizavao se vrlo tvrdo i istrajno. U teškoj borbi s demonskim iskušenjima pokazao se pobedonosan. Oko njega sabralo se mnoštvo monaha, i on im je bio nastavnik. Bežeći od slave ljudske, on se neko vreme sklonio u Crnu Rijeku, gde se docnije podvizavao sveti Janićije Devički. U starosti upokojio se u svojoj pešteri u Koriši. One noći kada se on upokojio, videla se svetlost od mnogo sveća u njegovoj pećini i čulo se angelsko pojanje. Ovaj divni svetitelj živeo je verovatno u XIII veku. Nad njegovim čudotvornim moštima car Dušan podigao crkvu, koja je bila metohom hilandarskim. U novije vreme ostatak moštiju svetog Petra prenet je tajno u Crnu Rijeku, gde i danas počiva.
SUBOTA UOČI DUHOVA – ZADUŠNICE
Subota uoči Duhova – Pred veliki praznik Duhova, uznosi se molitva za sve umrle u svim vremenima, „od veka“, jer se sutrašnje slavljenje silaska Duha Svetoga odnosi i na žive i na upokojene, kako se i pominje u večernjim molitvama, koje se čitaju na kraju liturgije i slušaju klečeći. Nije poznato od kada potiče ovo pominjanje umrlih na današnji dan. U najstarijim pravilima nema spomena o tome, ali se ove zadušnice pominju već od 12. veka. Navodi se da se odlazi na grobove bliskih, da bi se zapalile sveće i grobovi okadili tamjanom. Kod našeg naroda su ove zadušnice, nazvane letnjima, uvek bile važne i držale su se širom srpstva. U nekim krajevima se na groblje izlazi već u petak predveče, ali obično u subotu. Crkva i vernici se prisećaju umrlih, prizivaju se u spomen njihova dobra dela i čvrsta vera, a uznosi se molitva da im Gospod bude milostiv zbog greha, koje su svesno i nesvesno učinili, za vreme ovozemaljskog života. U manastirima se monasi, bez tuge, danas prisećaju svih svojih znanih i neznanih prethodnika. Osim za pokojne, molitve koje uznosimo za njih čine dobro i nama – osećamo vezu sveta živih i mrtvih, njihovo jedinstvo u Gospodu. Zato se zadušnicama u našem narodu uvek pridavao naročit značaj.
O autoru
