SVETAČNIK 17. JUL

17. jul 2016. godine

SVETI ANDREJ KRITSKI

Sveti Andrej arhiepiskop kritski je rođen u Damasku od roditelja hrišćanskih. Od rođenja pa za sedam godina bio nem. Kada ga roditelji odvedoše u crkvu i pričestiše, on progovori. Tolika je sila božanskog Pričešća. U 14 godini ode u Jerusalim i postriže se u lavri sv. Save Osveštanog. Razumom i podvigom nadmaši mnoge starije monaheibi primer mnogima. Po tom ga patrijarh uze sebi za pismovoditelja. A kada poče svirepstvovati jeres monotelitska (jednovoljnička) – koja učaše da Gospod Isus nemaše volju čovečansku nego samo volju božansku – sabra se u Carigradu šesti Vaseljenski Sabor 681 god. u vreme carovanja Konstantina Bradatog. Patrijarh Jerusalimski Teodor ne mogaše ići na Sabor nego posla kao svoga punomoćnikaovoga Andreja, tada arhiđakona. Na Saboru Andrej pokaza svoju sjajnu darovitost, rečitost, revnost prema veri i neobičnu razboritost. Pomogavši da se vera pravoslavna učvrsti Andrej se vrati u Jerusalim na svoju dužnost. Docnije bi izabran i postavljen za arhiepiskopa ostrva Krita. Kao arhijerej bi omiljen veoma od naroda. Revnovaše mnogo za Pravoslavlje i suzbijaše krepko sve jeresi. Činjaše čudesa molitvama svojim. Molitvom odagna Saracene od ostrva Krita. Napisa mnoge poučne knjige, pesme i kanone, od kojih je najpoznatiji Veliki Kanon Bogorodice, što se čita u četvrtak pete nedelje časnoga posta. Beše takav po svom spoljnem izgledu, „da gledajući mu lice i slušajući njegove medotočne reči svak se naslađavaše i popravljaše.“ Vraćajući se jednom iz Carigrada on predreče svoju smrt pre nego dostigne Krit. Tako se i dogodi. Kada lađa plovljaše blizu ostrva Mitilene, skonča svoj zemni život ovaj svetilnik crkve i preseli se dušom u carstvo Hristovo 712. godine.

SVETI SVEŠTENOMUČENIK SAVA GORNJOKARLOVAČKI

Episkop Sava Trlajić (svetovno ime Svetozar), rođen je 1884. godine u Molu od oca Stefana i majke Jelisavete rođene Karakašević. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, gimnaziju sa velikom maturom u Novom Sadu, a Bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Pravni fakultet završio je u Beogradu, a ispit Pravosuđa položio na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Rukopoložio ga je episkop temišvarski za đakona 19, a za prezvitera 27. istog meseca 1909. godine. Kao parohijski sveštenik službovao je u Peški i Bašaidu. Početkom 1927. izabran je za referenta, a ubrzo i za glavnog sekretara Svetog arhijerejskog sinoda. Kao udov sveštenik, zamonašio se 27. oktobra 1929. u manastiru Krušedolu. Ubrzo je proizveden za protosinđela i arhimandrita, i postavljen za starešinu manastira Krušedola. Za vikarnog episkopa sremskog postavljen je 30. septembra 1934. godine. Hirotonisao ga je patrijarh Varnava u Sremskim Karlovcima uz sasluženje episkopa: timočkog Emilijana, niškog Jovana, zahumsko-hercegovačkog Tihona i zletovsko-strumičkog Simeona. Za episkopa gornjokarlovačkog izabran je 22. juna 1938. godine. Posle smrti episkopa pakračkog Mirona (1941), bio je i administrator Pakračke eparhije. Početkom Drugog svetskog rata 1941, odbio je ponudu italijanskih okupacionih snaga da napusti eparhiju i pređe u Beograd. Uhapšen je 17. jula 1941. i zatočen zajedno sa još trojicom srpskih sveštenika i trinaest uglednih Srba u štalu ustaše Josipa Tomljenovića u Plaškom. Posle mučenja ustaše su vladiku Platona, zajedno sa sveštenicima: Bogoljubom Gakovićem, Đurom Stojanovićem i Stanislavom Nasadilom, vezali u lance i 19. jula odveli u Gospić. Tu su mučeni sve do polovine avgusta, kada je vladika odveden sa 2000 Srba prema planini Velebit. Negde na ovoj planini ispio je čašu mučeničke smrti sa hiljadama pravoslavnih Srba. Ni danas se ne zna gde je postradao episkop gornjokarlovački Platon. Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1998. godine, vladika Sava proglašen je svetog i učislen u Imenoslov Srpske crkve kao sveštenomučenik.