SVETAČNIK 11. SEPTEMBAR – USEKOVANJE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA

11. septembar 2016. godine

USEKOVANJE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA

Irod Antipa, sin staroga Iroda, ubice mladenaca Vitlejemskih u vreme rođenja Gospoda Isusa, beše gospodar Galileje u vreme propovedi Jovana Krstitelja. Beše taj Irod ženjen ćerkom nekoga arabskog kneza Arete. No Irod, zli izdanak od zloga korena, otera svoju zakonitu ženu i nezakonito uze sebi za sožitelnicu Irodijadu, ženu svoga brata Filipa, koji beše još u životu. Protiv ovog bezakonja usta Jovan Krstitelj i silno izobliči Iroda. Irod ga baci u tamnicu. Za vreme jednoga pira u svom dvoru u Sevastiji Galilejskoj igraše pred gostima Salomija, ćerka Irodijadina i Filipova. I pijani Irod, zanesen tom igrom, obeća igračici dati što god bude od njega iskala, ma to bilo i polovina carstva. Nagovorena od svoje majke Salomija zaiska glavu Jovana Krstitelja. Irod naredi te Jovana posekoše u tamnici i doneše glavu njegovu na tanjiru. Učenici Jovanovi noću uzeše telosvoga učitelja i česno sahraniše, a Irodijada izbode iglom jezik Jovanov, pa glavu zakopa na neko nečisto mesto.  Ali ubrzo postiže Božja kazna ovu grupu zlotvora. Knez Areta, da opere čast svoje ćerke, udari s vojskom na Iroda i potuče ga do noge. Poraženi Irod bi osuđen od kesara rimskog Kaligule na progonstvo najpre u Galiju a po tom u Španiju. Kao izgnanci Irod i Irodijada živeše u bedi i poniženju, dok se zemlja ne otvori i ne proguta ih. A Salomija pogibe zlom smrću na reci Sikorisu (Suli). Smrt sv. Jovana dogodila se pred Pashu, a praznovanje 29. avgusta / 11. septembra  ustanovljeno je zbog toga što je toga dana osvećena crkva, koju podigoše na grobu njegovom u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena. U tu crkvu položene su i mošti učenika Jovanovih: Jeliseja i Avdije. Praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja je Crkveni ujedno i jednodnevni post.

SABOR SRPSKIH SVETITELJA

Ovoga dana spominju se ne svi srpski svetitelji uopšte nego samo nekoliko arhiepiskopa i patrijaraha, i to Sv. Sava, prvi srpski arhiepiskop, nazvan ravnoapostolnim; Arsenije, naslednik Sv. Save, veliki jerarh i čudotvorac; Sava II, sin prvovenčanog kralja Stefana, živeo u Jerusalimu poduže vreme, naziva se „sličan Mojseju u krotosti (Srbljak)“; Nikodim, podvizavao se u Sv. Gori i bio iguman Hilendarski, po tom arhiepiskop „sve srpske i pomorske zemlje“; Joanikije, najpre arhiepiskop, a od 1346. god. patrijarh, preminuo, 1349. god; Jefrem, podvižnik, izabran preko svoje volje za patrijarha u vreme kneza Lazara 1376. god, i krunisao Lazara, po tom se otkazao prestola patrijaršeskog i povukao se u samoću; Spiridon, naslednik Jefremov, skončao 1388. god; Makarije obnovio mnoge stare zadužbine, štampao crkvene knjige u Skadru, Veneciji, Beogradu i na drugim mestima, podigao čuvenu trpezariju pri Pećskom manastiru, i mnogo uradio na unapređenju crkve uz pripomoć svoga brata, velikog vezira Mehmeda Sokolovića, upokojio se 1574. god; Gavril, po rodu plemić od Rajića, učestvovao na Moskovskom saboru pri patrijarhu Nikonu, zbog čega bude od Turaka istjazavan za veleizdaju i obešen 1656. god. Uz ove još se pominju Jevstatije, Jakov, Danilo, Sava III, Grigorije, Jovan, Maksim i Nikon. Mnogi od njih podvizavali su se u Sv. Gori, no svi behu „rabi blazi i verni, dobri že delatelïe vinograda Gospodnя“