SVETAČNIK 18. OKTOBAR

18. oktobar 2016. godine

SVETA MUČENICA HARITINA

Kao siroče u detinjstvu Haritina bi posvojena od nekoga ugledna čoveka i hrišćanina Klaudija, koji je vaspita kao svoju rođenu kćer. Haritina beše krotka, smerna, poslušna i ćutljiva. Učaše se zakonu Božjem dan i noć, i zavešta se proživeti vek u devstvu kao prava nevesta Hristova. No kako Haritina i druge obraćaše veri Hristovoj, ču za nju namesnik cara Dioklecijana, neki Dometijan, i posla vojnike, te je uzeše od njenoga poočima i izvedoše pred sud. Upita je sudija: „Istina li je, devojko, da si hrišćanka, i da i druge obmanjuješ privodeći ih toj nečestivoj veri?“ Odgovori Haritina hrabro: „Istina je, da sam hrišćanka, a laž je, da druge obmanjujem, nego zabludele izvodim na put istine privodeći ih Hristu mojemu“. Zli sudija naredi, te joj kosu ošišaše i žar na glavu posuše. No Božjom silom devica bi sačuvana. Baciše je u more, no Bog je izbavi iz mora. Vezaše je za točak i počeše okretati, ali angel Božji ustavi točak i Haritina osta nepovređena. Tada pakosni sudija posla neke razvratne mladiće, da je oskvrne. Strahujući od beščešća sv. Haritina pomoli se Bogu, da joj primi dušu pre nego bi oni razvratnici oskvrnili njeno telo devojačko. I dok se klečeći moljaše Bogu, iziđe duša iz nje i preseli se u besmrtno carstvo Hristovo.
SVEŠTENOMUČENIK DIONISIJE EPISKOP ALEKSANDRIJSKI

Sveti Dionisije je rođen u Aleksandriji od znamenitih neznabožačkih roditelja i vaspitan na grčkoj filosofiji, po tom i kod Origena. Kao mladić pročita poslanice apostola Pavla, poverova u Hrista i krsti se od Dimitrija tadašnjeg episkopa u Aleksandriji. 247. god. postane episkop u istom tom gradu i posluži Bogu i narodu Božjem kao pravi pastir, i to pod vrlo mučnim okolnostima. Spolja crkva beše gonjena od neznabožaca, a unutra razdirana od jeretika. Pri tom još udari čuma, koja satiraše ljude kroz nekoliko godina. Tri godine prožive van Aleksandrije, sklonjen vernim, da ne bi pre vremena poginuo. Za te tri godine on je pisao mnoge poslanice i druge sastave pastvi svojoj, poučavajući je i hrabreći u držanju Pravoslavlja. Među njegovim spisima nalaze se i nekoliki kanoni, koje je crkva prihvatila. Isto tako i njegovo pismo protiv Novacijana smatra se kanonskim pismom. Upravljao crkvom 17 godina i upokojio se 265. godine.