SVETAČNIK 19. MART – KRSTOPOKLONA NEDELJA
19. mart 2017. godine
SVETA ČETRDESET DVA MUČENIKA AMOREJSKA
Sveta četrdeset dva mučenika iz Amoreje behu sve vojvode vizantijskog cara Teofila. Pa kada car Teofilo izgubi bitku protiv Saracena oko grada Amoreje, Saraceni uzeše grad, zarobiše mnoge hrišćane, među kojima i ove vojvode. Ostale hrišćane ili pobiše ili prodadoše u ropstvo, a vojvode baciše u tamnicu gde tamnovahu sedam godina. Više puta dolažahu muslimanski prvaci, da ih savetuju da prime veru Muhamedovu, no vojvode ne hteše to ni čuti. Kada Saraceni govorahu vojvodama, da je Muhamed pravi prorok, a ne Hristos, upitaše ih vojvode: ako bi se dva čoveka prepirali o jednu njivu, pa jedan rekao: moja je njiva, a drugi: nije nego moja, pri tom jedan od njih imao mnogo svedoka, da je njegova njiva, a drugi nemao nijednog svedoka osim sebe samog, šta bi vi rekli: čija je njiva? Odgovoriše Saraceni: zaista, onoga koji ima mnogo svedoka! – Pravo ste presudili, odgovoriše im vojvode. Tako je sa Hristom i Muhamedom. Hristos ima mnoge svedoke, stare proroke, koje i vi priznajete, koji svi od Mojseja pa do Jovana Preteče svedoče o Njemu, a Muhamed sam za sebe svedoči da je prorok, i nema nijednog svedoka. – Postideše se Saraceni, no tad opet pokušaše da brane svoju veru ovako: da je naša vera bolja od hrišćanske vidi se po tome, što Bog nama dade pobedu nad vama, i dade nam najbolje zemlje u svetu, i carstvo mnogo veće od hrišćanskog. Na to vojvode odgovoriše: ako bi tako bilo, onda bi i idolopoklonstvo egipatsko i vavilonsko i jelinsko i rimsko, kao i ognjepoklonstvo persijsko, bile istinite vere, jer u jedno vreme svaki od ovih naroda pobeđivao je ostale i vladao njima. Očigledno je da vaša pobeda i sila i bogatstvo ne dokazuju istinitost vaše vere. A mi znamo, da Bog nekad daje pobedu hrišćanima, a nekad popušta muke i stradanje, da ih ispravi i privede pokajanju i očišćenju od grehova. Posle sedam godina behu posečeni, 845. godine. Tela im behu bačena u Eufrat reku, no isplivaše na drugu obalu gde ih hrišćani sabraše i česno sahraniše.
BLAŽENI JOV
Blaženi Jov je rođen u Moskvi 1635. godine. Pojanje i služba crkvena privukle ga crkvi. Postao duhovnikom cara Petra Velikog, no zbog neke klevete udaljio se u Solovecki manastir gde se tvrdo podvizavao. Upokojio se u Gospodu 1720. godine. u osamdesetpetoj godini svojoj. Pred smrt uzviknuo: „Blagosloven je Bog otaca naših! Pa kad je tako, ne bojim se, no s radošću odlazim iz sveta“.
KRSTOPOKLONA NEDELJA
Treće nedelje Velikog posta obavlja se služba u čast Krsta Gospodnjeg, koji se na svenoćnom Bdeniju, posle Velikog slavoslovlja, svečano iznosi na sredinu hrama radi poklonjenja, usled čega ne samo ta nedelja, to jest taj nedeljni dan, nego i čitava sedmica koja sledi, nose naziv Krstopoklona. U sredini posta krst se iznosi kako bi obodrio i okrepio duhovne sile onih koji poste, podsećajući ih na stradanja Gospodnja pretrpljena radi našeg spasenja i preslavno vaskrsenje Njegovo koje je zatim usledilo. Zbog toga Crkva, proslavljajući Krst Gospodnji, peva: „Krestu Tvojemu poklanjajemsja, Vladiko, i svjatoje Voskresenije Tvoje slavim“. Iznošenje Krsta obavlja se na isti način kao za praznik Vozdviženja, ali nema podizanja, već samo poklonjenje Krstu uz pojanje: „Krestu Tvojemu“. Ovo poklonjenje Krstu ponavlja se takođe u ponedeljak i sredu Krstopoklone sedmice na Prvom času, umesto pojanja: „Stopi moja napravi po slovesi Tvojemu…“ i u petak nakon otpusta svih časova, kada se nakon celivanja Krsta on odnosi u oltar. Prilikom poklonjenja krstu uvek se pevaju stihire: „Pridite, vjerniji, Životvorjaščemu Drevu poklonimsja…“ Tokom čitave ove sedmice u bogoslužbenim pesmama proslavlja se Krst Gospodnji. U sredu i petak ove sedmice služba je po Triodu, a svetome iz Mineja čita se na Povečerju.
O autoru
