Izrađena studija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Čačku”

Kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje životne sredine i racionalizovala eksploatacija prirodnih resursa poslednjih decenija nasuprot modelu linearne ekonomije razvija se model cirkularne ili kružne ekonomije.

Sa idejom da sagleda uslove, potrebe i moguće prepreke u razvoju i primeni ovih novih modela poslovanja i ohrabri lokalne zajednice, javno-komunalna preduzeća, preduzetnike i preduzetnice, mala i srednja preduzeća, udruženja i druge zainteresovane aktere da započnu transformaciju ka cirkularnoj ekonomiji, udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ iz Novog Sada, u sklopu projekta Zeleni inkubator, sprovelo je istraživanje u 40 opština i gradova u Republici Srbiji.

Grad Čačak je jedna od lokalnih samouprava koja je bila uključena u analizu, a rezultati i preporuke za socioekonomskim razvoj zajednice na principima cirkularne ekonomije objedinjeni su u publikaciji „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Gradu Čačku.“

Najznačajniji privredni kapacitet Čačka je namenska industrija i kompanija “Sloboda”, kako po broju zaposlenih radnika i radnica, tako i po poslovnim rezultatima i potencijalima. Pored toga, u gradu su razvijene i druge industrijske grane – metaloprerada i prerada nemetala, prehrambena industrija, prerada celuloze, tekstilna industrija, industrija kože i obuće, hemijska industrija.

Značajan procenat u strukturi ostvarenog izvoza u radu čine gotovi proizvodi od tekstila, tkanine i prediva – 12,6%. Upravo je ovu industrijsku granu, između ostalih, Republika Srbija izdvojila kao proizvodnu industriju sa velikim potencijalima za tranziciju sa linearnog na cirkularni ekonomski model.

Procenjuje se da tekstilni otpad u Srbiji čini oko 5% komunalnog otpada. Reciklaža ovog materijala uglavnom se odvija u četiri pravca:

• koristi se za izradu novih tkanina, kroz procese dekolorizacije, razgradnje do prediva i izrade novog materijal,
• izrađuju se predmeti za svakodnevnu upotrebu – lutke, kecelje, torbice, jastuci i slično,
• pretvara se u izolacioni materijal, najčešće kao zvučna, vazdušna ili toplotna izolacija,
• prikupljena korišćena garderoba se koristi za dalju upotrebu (što je ređi slučaj u regionu – kod nas se ovaj tekstilni otpad uvozi).

Zaključci istraživanja ukazuju, kao i u drugim gradovima i opštinama u Srbiji, da je i u Gradu Čačku neophodno unaprediti i razviti sistem redovnog praćenja nastanka i tokova otpada što bi omogućilo profilisanje poslovnih modela cirkularne ekonomije, oslonjenih na ponovnu upotrebu otpada kako bi se kreirale poslovne šanse.

Takođe, neophodno je i u budućim dokumentima lokalnih javnih politika predvideti mere i aktivnosti kojima bi se stvorili uslovi za razvoj cirkularne ekonomije, a kako su prethodna strateška dokumenta u Gradu Čačku istekla, stvara se idealna prilika za ugrađivanje principa cirkularne ekonomije i njenih elemenata u lokalne strateške dokumente i planove prilikom obnove starih i izrade novih strateških dokumenata.

Istraživanje u okviru projekta „Zeleni inkubator“ sprovedeno je u saradnji sa lokalnim akterima i stručnjacima i stručnjakinjama u oblastima cirkularne ekonomije i upravljanja otpadom. Svaka studija koja je izrađena sadrži kraći edukativni deo, sa osnovnim informacijama o cirkularnoj ekonomiji i deo specifičan za konkretnu opštinu ili grad, u kome je dat prikaz socio-ekonomskog i pravno-institucionalnog konteksta i nalazi istraživanja u zajednici.

Publikacija „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Čačku“ dostupna je na zvaničnom sajtu Koalicije 27 i na sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” i u njoj lokalna preduzeća, preduzetnici i preduzetnice i ostali zainteresovani mogu pročitati šta je potrebno uraditi ukoliko planiraju da model cirkularne ekonomije implementiraju u svoje poslovanje.

Završna studija koja sublimira rezultate do kojih su istraživački timovi došli tokom skoro trogodišnjeg rada na analizi ukupno 40 gradova i opština, a pre svega mogućnosti i izazova sa kojima se jedinice lokalne samouprave i zainteresovani akteri konkretne zajednice suočavaju kada model cirkularne ekonomije pokušavaju da primene u praksi može se takođe preuzeti na sajtu Koalicije 27 i sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”.

Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije.