Богољуб Карић: Дијаспора нису кофери пара, дијаспора су наши вредни људи пуни знања и дара

Богољуб Карић, породичан човек, пионир и реформатор капитализма у Југославији и Горбачовљевој Русији, визионар, градитељ, филантроп, архитекта новог светског економског поретка, оснивач Алфа БК Универзитета, Фондације Браћа Карић и прве приватне породичне компаније у Југославији, обратио се јавности поводом међународне конференције Србија, млади и ЕУ, која је одржана на Алфа БК Универзитету у Београду. Лидер најуспешније пословне породичне групе из овог дела света посебно се обратио Србима у дијаспори и указао је на одређене проблеме са којима се упознао током више од пола века пословања у Србији и свету, али је и открио у чему лежи највећа снага нашег народа у свету. Господин Карић је истакао да је главни проблем то што се не препознају потенцијали дијаспоре: док матица само очекује новац и инвестиције, највећа снага се крије у стеченом знању и искуству људи који деценијама раде на Западу. Проблем у комуникацији који се одвија између матице и дијаспоре своди се на то што матица, осим што очекује новац, очекује и слободу у одлучивању приликом улагања тог новца, па тако долази до ситуације да о инвестицијама одлучују људи који немају никакво практично знање у бизнису, док људи који су тај новац створили, и самим тим показали колико вреде, постају само финансијери пројеката у којима се ништа не питају. Ова ситуација и овај раскорак направио је лошу атмосферу и праксу која траје деценијама и која се може решити само ако се дијаспори укаже дужно поштовање и ако се препознају њени истински квалитети.

У условима суровог капитализма који влада на Западу, људи немају времена ни за шта, осим за каријеру, па тако и живе, жртвујући оно што је највредније: време са породицом. Васпитавање деце и време проведено са децом сведено је на минимум, док се дан претвара у вишечасовно путовање до посла, а затим и по 12 сати на самом послу. И поред тога, наши људи у дијаспори остварују сјајне резултате, што се јасно види по успесима у свим гранама индустрије и живота: и у спорту, и у науци, и у медицини, и у бизнису… Наши људи су међу најтраженијим професионалцима у свим сферама друштва, наши професионалци су цењени и препознати од стране система, наши спортисти пишу нове странице историје, док нема већег такмичења у науци и спорту на ком Срби нису узели главна победничка места. Ово је највећа снага нашег народа у дијаспори: људи. Људи који су се кроз искуство обликовали, који су се кроз одрицања профилисали у врхунске стручњаке, људи који данас владају знањима која могу да помогну Србији и нашем народу више од свих непланских инвестиција заједно. Ови се људи морају препознати и морају се на сваки начин убедити да се врате у нашу Србију, мора им се објаснити колико недостају нашој земљи и мора им се јасно ставити до знања да је њихова вредност уважена и препозната. Више вреди један човек који се у Западном систему пробио, формирао и остварио успехе, него хиљаду људи који у нашем систему раде за минималне плате и немају и не виде никакву перспективу. Знање које су наши људи узели на Западу представља највеће благо нашег народа, и када бисмо то знање искористили на прави начин, променили бисмо свакодневицу наше Србије. Мозак, срце и душа су свето тројство које нас све спаја, и кроз њих треба да се сретнемо и поново саставимо – без обзира да ли смо љути на нашу земљу, да ли се осећамо издано, да ли смо срећни и сетни када помислимо на њу – треба да се дигнемо изнад свих ових осећања и да мислимо само на циљ. Тај циљ мора бити исти за све – да се Србија рађа, да гради и да ствара, уз помоћ све њене деце расуте по целом свету. Господин Карић је навео своје лично искуство у организацији дијалога дијаспоре и матице, чиме се бави више од 50 година, и поновио је неке од пословних успеха и локација широм света на којима је радио. Све те локације повезује чињеница да су Срби међу најуспешнијим етничким заједницама, и све њихове позиције повезује чињеница да немају разумевање и подршку матице. Ова пракса се мора прекинути што пре, и мора се покренути дијалог матице и дијаспоре који би донео резултате и за једне и за друге, а највише за развој и благостање Србије.

Развој цивилизације долази са Запада, и у току четврте технолошке револуције Србија мора да ухвати корак са временом. Прошло је време када су и најмање промене било велико чудо, попут модернизације санитарних чворова у Пећи пре скоро 50 година, када је свака иновација представљала чудо, а данас се реакције препричавају као анегдоте. Данас Србија мора да искористи знања својих највреднијих изданака, како би покренула сопствене иновације, применивши искуство Запада. Србија мора да искористи огромне потенцијале које има, од Аустралије до Канаде, и да постане лидер региона у иновацијама и стварању позитивне економске климе.

Господин Карић је нагласио да је у својој каријери за више од пола века обишао све веће градове широм света у којима живи српска заједница, и да је увек и свуда наилазио на исти проблем: неразумевање са матицом. Ова традиција мора да се прекине, и мора се коначно искористити снага дијаспоре на прави начин. Дијаспора нису кофери пара, дијаспора су наши вредни људи пуни знања и дара: мозак и знање, а не џеп наших људи у дијаспори – то је оно што морамо да чувамо и што нам је заиста потребно.

Србија воли и благосиља наше људе, где год они били; ти људи недостају нашој Србији и сви заједно морамо да радимо на томе да се створе услови да се наши људи врате, па да заједно градимо светлију будућност за наш народ, закључио је Богољуб Карић у обраћању дијаспори.

У наставку је линк за видео обраћање господина Карића:

https://www.facebook.com/share/v/YChpwpFL2CJu3MXb/?mibextid=WC7FNe https://www.facebook.com/share/v/YChpwpFL2CJu3MXb/?mibextid=WC7FNe