БОГОЉУБ КАРИЋ:ДОСТА ЈЕ ПОЛИТИКЕ БЕЗ ОДГОВОРНОСТИ!ПРЕДЛАЖЕМ ЈАВНИ УГОВОР ПОЛИТИЧАРА СА ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ

Богољуб Карић
Припремио сам предлог закона који у српску политику уводи јасну и мерљиву одговорност — Закон о одговорности носилаца јавних функција, јавном регистру преузетих обавеза и Народном надзорном одбору.
Деценијама пред сваке изборе слушамо обећања.
Говорим то као привредник са више од пола века искуства и као номинант за Нобелову награду 2004. године — човек навикнут да се све мери резултатом, а не обећањем.
Обећавају се веће плате и пензије, нова радна места, фабрике, путеви, боље здравство, боље школе, правда, борба против корупције и бољи живот.
Избори прођу, функције се поделе, фотеље се заузму — а ко после пита шта је од обећаног испуњено?
Зато предлажем нешто што може суштински да промени српску политику:
ЈАВНИ УГОВОР ПОЛИТИЧАРА СА ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ.
Ко тражи глас народа да би постао председник, премијер, министар, посланик или носилац друге јавне функције, мора да зна да власт није награда.
ВЛАСТ ЈЕ ОДГОВОРНОСТ.
Пре избора мора јасно да каже шта обећава, у ком року, на који начин и, где је то могуће, из којих средстава.
После избора грађани морају да имају право да питају:
Шта сте обећали?
Шта сте урадили?
Шта нисте урадили?
Зашто нисте?
Ко је за то одговоран?
Предлажем да све конкретне и мерљиве обавезе које политичари преузму пред грађанима буду уписане у јавни регистар и да носиоци власти најмање једном годишње полажу рачун народу о њиховом извршењу.
Предлажем и независни Народни надзорни одбор, који неће служити власти, странци или опозицији, него грађанима Србије. Његов задатак биће једноставан: да контролише шта је обећано, шта је урађено и ко је одговоран за резултат.
Предлажем и да тужиоце и судије бира народ. Ако грађани бирају оне који законе доносе, морају да имају реч и о онима који те законе примењују.
Не желим закон који ће кажњавати човека зато што се свет променио, зато што је наступила криза или зато што неки циљ, упркос поштеном раду, објективно није могао бити остварен.
Али хоћу систем у којем више нико не може свесно да обманјује народ, злоупотребљава функцију, прикрива резултате или крши закон, а да после каже:
„То је политика.“
Није.
За политички неуспех мора да постоји политичка одговорност.
За злоупотребу власти и кршење закона мора да постоји законска, а када су испуњени услови прописани законом — и кривична одговорност.
НИКО НИЈЕ ИЗНАД ЗАКОНА. НИКО НИЈЕ БЕЗ КОНТРОЛЕ. НИКО НЕ СМЕ ДА КОНТРОЛИШЕ САМ СЕБЕ.
Овај систем би променио и то ко улази у политику.
Не би више било довољно да неко буде добар говорник, да има јаку странку иза себе или да преко ноћи пожели министарску или посланичку фотељу.
Када знате да ћете за оно што обећате и преузмете морати да положите рачун народу, онда ћете се пре кандидовања запитати:
Имам ли знање?
Имам ли искуство?
Имам ли резултате иза себе?
Имам ли тим?
И могу ли заиста да извршим оно што обећавам грађанима?
Тако политика поново постаје озбиљан и одговоран посао.
Ја сам више од пола века у привреди научио једно: у компанији никога не оцењујете по томе шта је обећао на састанку. Оцењујете га по резултату.
Да ли је посао завршен?
Да ли је роба испоручена?
Да ли је рок испоштован?
Да ли је радник добио плату?
Да ли је купац задовољан?
Зашто би држава била једино место на којем резултат није обавезан?
Грађанин који плаћа порез јесте послодавац власти.
Министар није господар грађанина. Посланик није власник свог мандата. Председник и премијер нису власници државе.
Они су људи којима су грађани на одређено време поверили огромну одговорност.
И зато морају да полажу рачун.
Желим да овај предлог закона отворимо за најширу јавну расправу — пред грађанима, професорима права, судијама, тужиоцима, привредницима, радницима, младима и пензионерима.
Нека свако каже шта треба поправити.
Нека стручњаци обезбеде да свака одредба буде у складу са Уставом, правним поретком и основним принципима правне државе.
Али једно начело не сме да се изгуби:
КО ТРАЖИ ПОВЕРЕЊЕ НАРОДА — МОРА ДА ОДГОВАРА НАРОДУ.
Не тражим закон за једну странку.
Не тражим закон против садашње власти.
Не тражим закон који ће сутра служити за политички прогон било кога.
Тражим закон за сваку власт која ће Србијом управљати данас, сутра и за педесет година.
Јер странке долазе и одлазе.
Председници, премијери, министри и посланици долазе и одлазе.
А народ, породице и Србија остају.
Време је да у Србији политика престане да буде такмичење у обећањима и постане такмичење у резултатима.
НАРОД БИРА ВЛАСТ. НАРОД ИМА ПРАВО И ДА ТРАЖИ РАЧУН.
ПОРОДИЦА ЈЕ СНАГА СРБИЈЕ!

Богољуб Карић