БОГОЉУБ КАРИЋ:ДРЖАВА КОЈА ПОШТУЈЕ СВОЈЕ БОРЦЕ
Аутор фотографије Г.Н.
Богољуб Карић
Свакодневно срећем наше борце, који се жале на веома тежак живот. Данас се у званичној борачкој бази Србије налази око 107.000 лица; у априлу 2025. било их је око 82.000, па број расте како људи утврђују статус. Буџет Србије за борачко-инвалидску заштиту за 2026. годину износи преко 25 милијарди динара.
Садашњи закон признаје борачки додатак, посебан пензијски стаж, решавање стамбених потреба, приоритет при запошљавању, легитимацију и друга права. Али право на борачки додатак је условљено — између осталог годинама, запослењем, пензијом, имовином и другим приходима — а борци су подељени у три категорије.
За поређење, хрватски систем је далеко издашнији према делу своје ветеранске популације. У априлу 2026. просечна нето пензија корисника пензија по Закону о хрватским бранитељима износила је око 1.445 евра.
И Велика Британија има посебан систем ратних пензија (Wар Пенсионс Сцхеме): за стопроцентни ратни инвалидитет стопа од априла 2026. износи 248,10 фунти недељно, уз додатке који зависе од инвалидитета и старости. То није директно упоредиво са Србијом због различитих цена и плата, али принцип је важан — ратна инвалидност третира се као посебно стечено право, а не као обична социјална помоћ.
У Србији је просечна нето плата за јун 2026. године 120.401 динар, а медијална плата 94.281 динар.
На основу тога, предлажем следећи програм.
БОРАЦ НИЈЕ СОЦИЈАЛНИ СЛУЧАЈ
Човек који је, када је држава позвала, обукао униформу и ставио свој живот на располагање Србији не сме после тридесет година да доказује да је сиромашан да би добио неколико динара помоћи.
То није Србија коју желим.
Наши борци данас су људи у озбиљним годинама.
Многи су рањени.
Многи су постали ратни војни инвалиди.
Многи носе последице које се не виде на први поглед.
Многи су изгубили здравље, године живота, посао и могућност да створе пензију коју би иначе имали.
Зато кажем:
БОРАЧКО ПРИМАЊЕ НИЈЕ СОЦИЈАЛНА ПОМОЋ. ТО ЈЕ СТЕЧЕНО ПРАВО.
Човек не сме да буде принуђен да доказује сиромаштво да би држава признала оно што је за њу учинио.
- НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР СВИХ БОРАЦА
Први посао државе биће да коначно утврдимо ко су сви наши борци.
Не сме више човек да иде од шалтера до шалтера и тражи папире старе тридесет година које држава већ има у својим архивама.
Држава мора сама да повеже евиденције Војске, полиције, Министарства одбране, ПИО фонда и локалних самоуправа.
Сваки борац добија јединствену ветеранску картицу. На њој се заснивају сва његова права. - ГАРАНТОВАНО ДОСТОЈАНСТВЕНО ПРИМАЊЕ
Предлажем потпуно нов принцип.
Ниједан признати борац старији од 65 година, нити борац неспособан за рад, не сме имати укупна месечна примања мања од медијалне нето зараде у Србији.
Данас би то било око 94.000 динара месечно.
Не као социјална помоћ.
Не као милостиња.
Него као гарантовано ветеранско примање.
Ако човек има пензију од 60.000 динара, држава доплаћује до гарантованог ветеранског нивоа. Ако већ има већу пензију, она му се не сманјује.
Тако помажемо највише ономе коме је најпотребније, али га не проглашавамо социјалним случајем.
Износ се аутоматски усклађује са растом медијалне зараде. - ПОСЕБАН ВЕТЕРАНСКИ ДОДАТАК ЗА СВАКОГ БОРЦА
Поред гарантованог дохотка за најстарије и најугроженије, увео бих и ветерански додатак као признање сваком регистрованом борцу.
Он не зависи од тога да ли човек ради, има кућу, њиву или пензију. Јер ни његово учешће у одбрани земље није зависило од тога.
Висина додатка била би везана за категорију борца и време проведено у ратној зони. Дужи и тежи ангажман — веће право.
То је праведно. - РАТНИ ВОЈНИ ИНВАЛИД — НАЈВИШИ НИВО ЗАШТИТЕ
За ратне војне инвалиде морају важити посебна правила.
За тешке ратне војне инвалиде гарантована примања не смеју бити мања од просечне нето зараде у Србији. Данас је то око 120.000 динара.
Код најтежих облика инвалидитета следи додатак за туђу негу, ортопедска помагала, кућну помоћ и рехабилитацију.
Нико ко је оставио део свога тела бранећи земљу не сме да брине да ли ће имати новца за лек, протезу или човека који ће му помоћи да устане из кревета. - СВИ ЛЕКОВИ И ЛЕЧЕЊЕ ЗА ПОСЛЕДИЦЕ РАТА — БЕЗ ПЛАЋАЊА
Увео бих ветерански здравствени пакет:
Бесплатни лекови за болести и повреде повезане са ратним ангажовањем.
Приоритетни специјалистички прегледи.
Систематски преглед једном годишње.
Кардиологија, онкологија, ортопедија, рехабилитација.
Психолошка и психијатријска помоћ, укључујући последице ратне трауме.
Не смемо чекати да се ветеран разболи толико да постане хитни случај. - ВЕТЕРАНСКИ ДОМОВИ И ЦЕНТРИ У СВАКОМ РЕГИОНУ
Не мислим на домове за сиромашне. Мислим на места достојна људи који су служили земљи.
Ту би постојали лекар, правна помоћ, физиотерапија, клуб ветерана, саветовалиште и служба која решава административне проблеме.
Један шалтер.
Један човек који води предмет.
Нема понижавања. - СТАН НИЈЕ ЛУКСУЗ
Ниједан ратни војни инвалид и ниједна породица погинулог борца не сме остати без решеног крова над главом.
Држава прави јединствену листу нерешених стамбених случајева. Празне државне станове стављамо у функцију. Градимо где је потребно.
За ветеране који већ имају куће, али живе у лошим условима — програм обнове купатила, кровова, грејања, лифтова и приступа за инвалидска колица. - БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ
За борце старије од 65 година и ратне војне инвалиде — бесплатан јавни превоз у целој Србији:
Железница.
Аутобус.
Градски превоз.
Не зато што су сиромашни. Него зато што их држава поштује. - ПОСАО ЗА ОНЕ КОЈИ МОГУ И ЖЕЛЕ ДА РАДЕ
Млађи ветерани не траже милостињу. Многи траже шансу.
Зато оснивамо Фонд за ветеранско предузетништво:
Повољни кредити.
Гаранције државе.
Обука.
Предност у програмима самозапошљавања.
Посебно подржавамо породична предузећа, занатство, пољопривреду, услуге и мала производна предузећа.
Човек који може да ради треба да добије прилику да зарађује, а не да живи од помоћи. - ПОРОДИЦЕ ПОГИНУЛИХ БОРАЦА
Поштовање борца не престаје његовом смрћу.
Деца погинулих бораца морају имати гарантован приступ и предност у образовању и запошљавању.
Удовице и родитељи погинулих морају имати сигурна примања и здравствену заштиту.
Држава мора знати сваку од тих породица по имену. - БОРАЧКИ ЗАШТИТНИК
Формирао бих независну институцију Заштитника права бораца.
Ако се некоме месецима не решава предмет, ако му се не признаје документација коју држава поседује, ако га нека институција понижава — он има коме директно да се обрати.
Сваки случај има рок.
Сваки случај има одговорног службеника. - ДАН БОРЦА НЕ СМЕ БИТИ САМО ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА
Деца у школама треба да знају ко су били људи који су бранили њихову земљу.
Треба чувати њихова сведочанства. Снимити њихове приче. Направити дигитални архив. Подићи културу поштовања ветерана.
Јер народ који заборавља људе који су га бранили губи део сопственог достојанства.
МОЈ ПРИНЦИП
Нећу Србију у којој ратни ветеран продаје робу на улици да би платио лекове.
Нећу Србију у којој инвалид рата чека пред шалтером да доказује да нема довољно новца.
Нећу Србију у којој човек који је био спреман да положи живот за своју земљу у старости пита како ће преживети до првог.
КОНАЧНО, 1.500 ЕВРА СУ МИНИМАЛНА ПРИМАЊА ЗА ХЕРОЈЕ СРБИЈЕ.
Хоћу Србију у којој се зна:
КАДА ЈЕ СРБИЈИ БИЛО ТЕШКО, ОНИ СУ БИЛИ ТУ.
КАДА ЈЕ ЊИМА ТЕШКО — СРБИЈА МОРА БИТИ УЗ ЊИХ.
Богољуб Карић
О АУТОРУ
Породичан човек. Пионир и реформатор капитализма у Југославији и Русији у време председника Михаила Горбачова. Визионар и миротворац, номинант за Нобелову награду 2004. године. Градитељ. Фармер, који се бави сточарством, воћарством и пољопривредом. Оријентисан на органски узгој и здраву храну. Филантроп. Архитекта новог економског светског поретка. Председник Међународног комитета „Никола Тесла“. Експерт УН Програма за одрживи развој. Члан УН Глобал Маркетплаце-а. Члан Њујоршке академије наука. Добитник више почасних доктората међународних универзитета. Доктор филозофије (ПхД) из пословне дипломатије Универзитета Светског филозофског форума у Атини. Професор Универзитета Светског филозофског форума у Атини. Добитник Златне медаље за човечанство (Голд Медал фор Хуманитy) Светског филозофског форума, за изузетан допринос књизи „Дијагноза човечанства“. Председник Удружења индустријалаца и предузетника Републике Србије.
O autoru
