BOGOLJUB KARIĆ:DRŽAVA KOJA POŠTUJE SVOJE BORCE

Autor fotografije G.N.

Bogoljub Karić
Svakodnevno srećem naše borce, koji se žale na veoma težak život. Danas se u zvaničnoj boračkoj bazi Srbije nalazi oko 107.000 lica; u aprilu 2025. bilo ih je oko 82.000, pa broj raste kako ljudi utvrđuju status. Budžet Srbije za boračko-invalidsku zaštitu za 2026. godinu iznosi preko 25 milijardi dinara.
Sadašnji zakon priznaje borački dodatak, poseban penzijski staž, rešavanje stambenih potreba, prioritet pri zapošljavanju, legitimaciju i druga prava. Ali pravo na borački dodatak je uslovljeno — između ostalog godinama, zaposlenjem, penzijom, imovinom i drugim prihodima — a borci su podeljeni u tri kategorije.
Za poređenje, hrvatski sistem je daleko izdašniji prema delu svoje veteranske populacije. U aprilu 2026. prosečna neto penzija korisnika penzija po Zakonu o hrvatskim braniteljima iznosila je oko 1.445 evra.
I Velika Britanija ima poseban sistem ratnih penzija (War Pensions Scheme): za stoprocentni ratni invaliditet stopa od aprila 2026. iznosi 248,10 funti nedeljno, uz dodatke koji zavise od invaliditeta i starosti. To nije direktno uporedivo sa Srbijom zbog različitih cena i plata, ali princip je važan — ratna invalidnost tretira se kao posebno stečeno pravo, a ne kao obična socijalna pomoć.
U Srbiji je prosečna neto plata za jun 2026. godine 120.401 dinar, a medijalna plata 94.281 dinar.
Na osnovu toga, predlažem sledeći program.
BORAC NIJE SOCIJALNI SLUČAJ
Čovek koji je, kada je država pozvala, obukao uniformu i stavio svoj život na raspolaganje Srbiji ne sme posle trideset godina da dokazuje da je siromašan da bi dobio nekoliko dinara pomoći.
To nije Srbija koju želim.
Naši borci danas su ljudi u ozbiljnim godinama.
Mnogi su ranjeni.
Mnogi su postali ratni vojni invalidi.
Mnogi nose posledice koje se ne vide na prvi pogled.
Mnogi su izgubili zdravlje, godine života, posao i mogućnost da stvore penziju koju bi inače imali.
Zato kažem:
BORAČKO PRIMANJE NIJE SOCIJALNA POMOĆ. TO JE STEČENO PRAVO.
Čovek ne sme da bude prinuđen da dokazuje siromaštvo da bi država priznala ono što je za nju učinio.

1. NACIONALNI REGISTAR SVIH BORACA
   Prvi posao države biće da konačno utvrdimo ko su svi naši borci.
   Ne sme više čovek da ide od šaltera do šaltera i traži papire stare trideset godina koje država već ima u svojim arhivama.
   Država mora sama da poveže evidencije Vojske, policije, Ministarstva odbrane, PIO fonda i lokalnih samouprava.
   Svaki borac dobija jedinstvenu veteransku karticu. Na njoj se zasnivaju sva njegova prava.
2. GARANTOVANO DOSTOJANSTVENO PRIMANJE
   Predlažem potpuno nov princip.
   Nijedan priznati borac stariji od 65 godina, niti borac nesposoban za rad, ne sme imati ukupna mesečna primanja manja od medijalne neto zarade u Srbiji.
   Danas bi to bilo oko 94.000 dinara mesečno.
   Ne kao socijalna pomoć.
   Ne kao milostinja.
   Nego kao garantovano veteransko primanje.
   Ako čovek ima penziju od 60.000 dinara, država doplaćuje do garantovanog veteranskog nivoa. Ako već ima veću penziju, ona mu se ne smanjuje.
   Tako pomažemo najviše onome kome je najpotrebnije, ali ga ne proglašavamo socijalnim slučajem.
   Iznos se automatski usklađuje sa rastom medijalne zarade.
3. POSEBAN VETERANSKI DODATAK ZA SVAKOG BORCA
   Pored garantovanog dohotka za najstarije i najugroženije, uveo bih i veteranski dodatak kao priznanje svakom registrovanom borcu.
   On ne zavisi od toga da li čovek radi, ima kuću, njivu ili penziju. Jer ni njegovo učešće u odbrani zemlje nije zavisilo od toga.
   Visina dodatka bila bi vezana za kategoriju borca i vreme provedeno u ratnoj zoni. Duži i teži angažman — veće pravo.
   To je pravedno.
4. RATNI VOJNI INVALID — NAJVIŠI NIVO ZAŠTITE
   Za ratne vojne invalide moraju važiti posebna pravila.
   Za teške ratne vojne invalide garantovana primanja ne smeju biti manja od prosečne neto zarade u Srbiji. Danas je to oko 120.000 dinara.
   Kod najtežih oblika invaliditeta sledi dodatak za tuđu negu, ortopedska pomagala, kućnu pomoć i rehabilitaciju.
   Niko ko je ostavio deo svoga tela braneći zemlju ne sme da brine da li će imati novca za lek, protezu ili čoveka koji će mu pomoći da ustane iz kreveta.
5. SVI LEKOVI I LEČENJE ZA POSLEDICE RATA — BEZ PLAĆANJA
   Uveo bih veteranski zdravstveni paket:
   Besplatni lekovi za bolesti i povrede povezane sa ratnim angažovanjem.
   Prioritetni specijalistički pregledi.
   Sistematski pregled jednom godišnje.
   Kardiologija, onkologija, ortopedija, rehabilitacija.
   Psihološka i psihijatrijska pomoć, uključujući posledice ratne traume.
   Ne smemo čekati da se veteran razboli toliko da postane hitni slučaj.
6. VETERANSKI DOMOVI I CENTRI U SVAKOM REGIONU
   Ne mislim na domove za siromašne. Mislim na mesta dostojna ljudi koji su služili zemlji.
   Tu bi postojali lekar, pravna pomoć, fizioterapija, klub veterana, savetovalište i služba koja rešava administrativne probleme.
   Jedan šalter.
   Jedan čovek koji vodi predmet.
   Nema ponižavanja.
7. STAN NIJE LUKSUZ
   Nijedan ratni vojni invalid i nijedna porodica poginulog borca ne sme ostati bez rešenog krova nad glavom.
   Država pravi jedinstvenu listu nerešenih stambenih slučajeva. Prazne državne stanove stavljamo u funkciju. Gradimo gde je potrebno.
   Za veterane koji već imaju kuće, ali žive u lošim uslovima — program obnove kupatila, krovova, grejanja, liftova i pristupa za invalidska kolica.
8. BESPLATAN PREVOZ
   Za borce starije od 65 godina i ratne vojne invalide — besplatan javni prevoz u celoj Srbiji:
   Železnica.
   Autobus.
   Gradski prevoz.
   Ne zato što su siromašni. Nego zato što ih država poštuje.
9. POSAO ZA ONE KOJI MOGU I ŽELE DA RADE
   Mlađi veterani ne traže milostinju. Mnogi traže šansu.
   Zato osnivamo Fond za veteransko preduzetništvo:
   Povoljni krediti.
   Garancije države.
   Obuka.
   Prednost u programima samozapošljavanja.
   Posebno podržavamo porodična preduzeća, zanatstvo, poljoprivredu, usluge i mala proizvodna preduzeća.
   Čovek koji može da radi treba da dobije priliku da zarađuje, a ne da živi od pomoći.
10. PORODICE POGINULIH BORACA
    Poštovanje borca ne prestaje njegovom smrću.
    Deca poginulih boraca moraju imati garantovan pristup i prednost u obrazovanju i zapošljavanju.
    Udovice i roditelji poginulih moraju imati sigurna primanja i zdravstvenu zaštitu.
    Država mora znati svaku od tih porodica po imenu.
11. BORAČKI ZAŠTITNIK
    Formirao bih nezavisnu instituciju Zaštitnika prava boraca.
    Ako se nekome mesecima ne rešava predmet, ako mu se ne priznaje dokumentacija koju država poseduje, ako ga neka institucija ponižava — on ima kome direktno da se obrati.
    Svaki slučaj ima rok.
    Svaki slučaj ima odgovornog službenika.
12. DAN BORCA NE SME BITI SAMO POLAGANJE VENACA
    Deca u školama treba da znaju ko su bili ljudi koji su branili njihovu zemlju.
    Treba čuvati njihova svedočanstva. Snimiti njihove priče. Napraviti digitalni arhiv. Podići kulturu poštovanja veterana.
    Jer narod koji zaboravlja ljude koji su ga branili gubi deo sopstvenog dostojanstva.
    MOJ PRINCIP
    Neću Srbiju u kojoj ratni veteran prodaje robu na ulici da bi platio lekove.
    Neću Srbiju u kojoj invalid rata čeka pred šalterom da dokazuje da nema dovoljno novca.
    Neću Srbiju u kojoj čovek koji je bio spreman da položi život za svoju zemlju u starosti pita kako će preživeti do prvog.
    KONAČNO, 1.500 EVRA SU MINIMALNA PRIMANJA ZA HEROJE SRBIJE.
    Hoću Srbiju u kojoj se zna:
    KADA JE SRBIJI BILO TEŠKO, ONI SU BILI TU.
    KADA JE NJIMA TEŠKO — SRBIJA MORA BITI UZ NJIH.

Bogoljub Karić
O AUTORU
Porodičan čovek. Pionir i reformator kapitalizma u Jugoslaviji i Rusiji u vreme predsednika Mihaila Gorbačova. Vizionar i mirotvorac, nominant za Nobelovu nagradu 2004. godine. Graditelj. Farmer, koji se bavi stočarstvom, voćarstvom i poljoprivredom. Orijentisan na organski uzgoj i zdravu hranu. Filantrop. Arhitekta novog ekonomskog svetskog poretka. Predsednik Međunarodnog komiteta „Nikola Tesla“. Ekspert UN Programa za održivi razvoj. Član UN Global Marketplace-a. Član Njujorške akademije nauka. Dobitnik više počasnih doktorata međunarodnih univerziteta. Doktor filozofije (PhD) iz poslovne diplomatije Univerziteta Svetskog filozofskog foruma u Atini. Profesor Univerziteta Svetskog filozofskog foruma u Atini. Dobitnik Zlatne medalje za čovečanstvo (Gold Medal for Humanity) Svetskog filozofskog foruma, za izuzetan doprinos knjizi „Dijagnoza čovečanstva“. Predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Republike Srbije.