ХАКСЛИ, ОРВЕЛ И БОГОЉУБОВ ПУТ

Аутор фотографије Г.Н.

Трећи пут за XXИ век
Аутор: Богољуб Карић, носилац листе Покрета СНАГА СРБИЈЕ – БК
У својој новој књизи „Дијагноза човечанства“, која је добила 18 рецензија и која ће бити објављена у Америци, Кини и Индији, бавим се једним питањем које сматрам важнијим него икада:
Како у XXИ веку ослободити човека да оствари све оно што му је Бог дао?
Јер свако дете које данас долази на свет има право да једног дана постане слободан човек — да мисли својом главом, говори својим гласом, развије оно што му је Бог дао, ради, ствара, воли, оснује породицу и само бира свој животни пут.
Враћајући се делима Олдоса Хакслија и Џорџа Орвела, видео сам да су питања која су они поставили у XX веку и данас пред нама — само што су у XXИ веку добила нову димензију.
ДВА ПУТА XX ВЕКА
Хаксли је 1932. године у „Врлом новом свету“ упозорио на друштво у којем човек не мора да изгуби слободу само под притиском и силом. Може постепено да је преда у замену за удобност, забаву и задовољство.
Орвел је 1949. године у „1984“ описао другу опасност — свет у којем се човеком управља страхом, надзором, притиском и контролом информација.
Између њих постоји и занимљива историјска веза. Хаксли је предавао Орвелу на Итону. Касније су, сваки на свој начин, оставили два различита и снажна упозорења о томе како човек може да изгуби слободу.
То су била велика питања XX века.
Али ми данас живимо у другом времену.
XXИ ВЕК ТРАЖИ НОВИ ОДГОВОР
Данас смо дубоко у XXИ веку — веку интернета, алгоритама, вештачке интелигенције, роботике, аутоматизације и технологија какве Хаксли и Орвел нису могли ни да замисле.
Практично целокупно знање човечанства можемо да носимо у џепу.
Технологија може да зна шта читамо, шта гледамо, шта купујемо, где се крећемо, шта нас занима и чега се плашимо.
Зато није довољно да само понављамо упозорења XX века.
Морамо да поставимо ново питање:
Да ли ћемо технологију XXИ века користити да још боље управљамо човеком — или да га ослободимо да развије своје знање, таленат и стваралачку снагу?
Хаксли је понудио једно упозорење.
Орвел друго.
Ја за XXИ век предлажем трећи пут.
Називам га Богољубовим путем.
Његова суштина је једноставна:
НЕ УПРАВЉАЈ ЧОВЕКОМ — ОСЛОБОДИ ЧОВЕКА.
СЛОБОДА ПРИПАДА ЧОВЕКУ
Слобода није поклон државе.
Није поклон политичара.
Није поклон корпорације.
Није поклон алгоритма.
Слобода припада човеку.
Човек мора да има право да мисли, говори, ради, ствара, верује, оснива породицу и сам одлучује о свом животу.
Верујем да сваки човек долази на овај свет са неким даром.
Некоме је дато да лечи. Некоме да гради. Некоме да обрађује земљу. Некоме да учи децу. Некоме да ствара музику, развија технологије, организује или води.
Посао државе није да контролише оно што је човеку дато.
Посао државе је да створи услове да човек свој дар развије.
СЛОБОДАН ЧОВЕК — ОДГОВОРНА ВЛАСТ
Али слобода има и другу страну.
Што је грађанин слободнији, то власт мора бити одговорнија.
Лекару поверавамо здравље. Пилоту животе путника. Инжењеру безбедност моста.
А политичару поверавамо одлуке које могу да утичу на животе милиона људи и будућност читавих генерација.
Зато политика мора да буде професија највише одговорности.
Онај ко тражи поверење грађана мора јасно да каже шта ће урадити. А када дође време да положи рачун, мора да каже:
Ово сам обећао.
Ово сам урадио.
Ово нисам урадио.
Ово су разлози.
Ако је прекршио закон или злоупотребио положај, мора да одговара као и сваки други грађанин.
Нико није изнад закона. Иста правила и иста одговорност морају да важе за свакога.
ТЕХНОЛОГИЈА У СЛУЖБИ ЧОВЕКА
У XXИ веку технологија може да буде најмоћније средство које смо икада имали за ослобађање човековог потенцијала.
Вештачка интелигенција може да помогне лекару да раније открије болест, учитељу да препозна таленат детета, пољопривреднику да произведе више, предузетнику да буде продуктивнији и држави да укине редове, шалтере и непотребне папире.
Таква технологија служи човеку.
Али ако алгоритам почне да одлучује шта човек треба да мисли, ако технологија служи непрестаном надзору и ако дигитална држава човека претвори само у број — онда смо погрешили пут.
Технологија мора да служи човеку. Човек не сме да служи технологији.
Дигитална држава треба да ослободи човека бирократије. Не сме да постане дигитални кавез.
ДРЖАВА КОЈА СЛУЖИ
Не желим државу са свемоћним владаром и немоћним грађанином.
Желим слободног и снажног грађанина и снажне институције које штите његову слободу.
Држава треба да обезбеди мир, безбедност, владавину права, једнаке шансе, заштиту породице и имовине, добро образовање, доступно здравство, инфраструктуру и услове за рад и стварање.
А онда треба човеку да остави простор да живи.
Пусти човека да ради.
Пусти га да ствара.
Пусти га да покрене посао.
Пусти га да говори.
Пусти га да бира.
Пусти га да буде човек.
МАЊЕ ГОВОРА, ВИШЕ РАЗГОВОРА
Наш свет данас има превише говора, а премало разговора.
Сви говоре. Мало ко слуша.
Разговор не значи да морамо исто да мислимо. Напротив. Слобода значи да можемо да се не слажемо, а да ипак разговарамо, слушамо једни друге и тражимо оно око чега можемо да се договоримо.
Породица без разговора се удаљава.
Друштво без разговора се дели.
Свет без разговора лако завршава у сукобу.
Мање говора. Више разговора.
СЛОБОДА НЕ ПРИПАДА НИ ИСТОКУ НИ ЗАПАДУ
Питање слободе човека далеко превазилази Србију. Оно се тиче сваког друштва и сваког човека.
Слобода није власништво Истока или Запада, левице или деснице.
Човек, где год да живи, жели исте основне ствари: мир, породицу, сигурност, могућност да ради, ствара и сам одлучује о свом животу.
Зато нам не треба нова идеологија која ће човеку објашњавати како мора да живи.
Треба нам систем који ће му омогућити да буде слободан и одговоран.
БОГОЉУБОВ ПУТ — ТРЕЋИ ПУТ ЗА XXИ ВЕК
Хаксли и Орвел су у XX веку дали своје одговоре и своја упозорења.
XXИ век је отворио нова питања, али и могућности које човечанство никада раније није имало.
Зато је мој предлог за XXИ век јасан:
системи више не смеју да буду грађени око питања како управљати људима, већ како човеку дати више слободе, више одговорности и више могућности да оствари оно што му је дато.
То је оно што у „Дијагнози човечанства“ називам Богољубовим путем.
Сводим га на четири принципа:
СЛОБОДАН ЧОВЕК.
ОДГОВОРНА ВЛАСТ.
ТЕХНОЛОГИЈА У СЛУЖБИ ЧОВЕКА.
ЗАКОН ИЗНАД СВИХ.
Не желим да наша деца наследе наше страхове.
Желим да наследе наше могућности.
Да слободно мисле. Да раде. Да стварају. Да воле. Да граде породице. Да развијају своје таленте. И да сами одлучују о својој судбини.
Мање говора. Више разговора.
Систем мора да служи човеку.
Никада човек систему.
Богољуб Карић
Носилац листе Покрета СНАГА СРБИЈЕ – БК