БОГОЉУБ КАРИЋ: ВАЊА БУЛИЋ – ЧОВЕK KОЈИ ЈЕ МОГАО ДА ОСВОЈИ СВЕТ, А ИЗАБРАО ЈЕ ИСТИНУ

Аутор фотографије Г.Н.

Пише: Богољуб Kарић један од оснивача БK Фондације
Постоје људи који не траже светла рефлектора. Не јуре насловне стране. Не говоре о себи, јер знају да време најбоље говори о човеку. Такви људи не остављају буку – они остављају траг. Један од тих људи је Вања Булић. У савременој књижевности често се прави поређење између Вање Булића и Дана Броwна. То поређење није ни случајно ни погрешно. Обојица припадају жанру историјско-духовног трилера, где се укрштају религија, моћ, тајне архиве, скривена знања и вечна борба истине и манипулације. Али док Дан Броwн пише из центра глобалне моћи, Вања Булић пише са ивице историје – са Балкана, где се истина не подразумева, већ се брани. Хајде да то изговоримо јасно и без улепшавања: да је Вања Булић имао исту светску издавачку подршку, преводе, филмске уговоре и маркетиншку машинерију какву је имао Дан Броwн, његове књиге би биле светски бестселери. Њихова снага није мања – напротив. Њихова снага је дубља. Разлика је у приступу. Дан Броwн фасцинира. Вања Булић узнемирава савест. Његови романи нису писани да би се брзо потрошили, већ да би остали у читаоцу. Они траже тишину после читања. Траже размишљање. Траже унутрашњи дијалог. Вања Булић је новинар старе школе – школе у којој је реч била одговорност, а истина
обавеза. Kао уредник и стваралац на БK Телевизији, дао је непроцењив допринос стварању медија који је променио стандарде у Србији. БK Телевизија није била само телевизија – била је простор слободе, храбрости и културе дијалога. Вања Булић је том простору дао дубину, меру и достојанство. Многи су касније покушавали да копирају тај дух. Мало ко је успео. Јер дух се не копира. Он се ствара. А Вања Булић је био један од оних који су стварали. Данас, у времену када сви говоре, а мало ко има шта да каже, Вања Булић бира тишину. И баш у тој тишини налази се његова снага. Он не мора да се доказује. Његове књиге стоје као сведоци. Његов рад остаје као запис. Ово није текст из носталгије. Ово је текст одговорности. Да се забележи. Да остане. Да будуће генерације знају да су у овом времену постојали људи који су могли да освоје свет – али су изабрали да служе истини. Такви људи се не мере тиражима, наградама и титулама. Они се мере временом. А Вања Булић је човек који ће трајати.
Богољуб Kарић