БОГОЉУБ КАРИЋ:АЛЕКСАНДРОВАЦ — ОВДЕ СЕ ВЕКОВИ ПРЕТВАРАЈУ У ВИНО, А ТРАДИЦИЈА У БУДУЋНОСТ!

Аутор Г.Н.

Драги моји,
данас сам у Александровцу Жупском.
Када дођете у Жупу, не долазите само у један град. Долазите у земљу винограда, домаћина и традиције која траје вековима.
Овде се винова лоза гајила кроз генерације. Преживела је ратове, кризе, национализације, пропадање великих система и лоше приватизације.
Али Жупљанин није пропао.
Јер можете угасити предузеће.
Можете променити систем.
Али не можете човеку одузети знање које су му оставили отац и деда, нити љубав према земљи коју ће оставити свом сину и унуку.
Данас сам пробао жупска вина.
Пио сам француски Пéтрус, пио сам италијански Массето — вина која коштају хиљаде евра по флаши.
Нисам вински стручњак, али вам кажем као човек — ова наша жупска вина имају укус, мирис и букет који могу да стану раме уз раме са великим светским винима.
У њима је укус земље, сунца, грожђа и генерација које су им посветиле живот.
И то треба да упозна свет.
И зато Србија мора много снажније да стане иза својих домаћина и произвођача.
Потребна нам је снажна национална организација за брендирање и пласман српских производа, која ће малом и средњем произвођачу помоћи око бренда, амбалаже, стандарда, сајмова, дистрибуције и изласка на велика светска тржишта.
Не треба Жупљанину држава да објашњава како се прави вино.
Он то зна вековима.
Држава треба да му отвори врата света.
А Александровац није само вино.
Овде је био и чувени „Дискос“, један од симбола музичке индустрије некадашње Југославије. Одавде су милиони грамофонских плоча одлазили широм земље, а снимала су нека од највећих имена наше музике.
И ја за Александровац носим своју личну успомену — време када смо и ми са нашим оркестром „Плаве звезде“ овде снимали плочу.
Зато ме овај град враћа и у младост.
А данас ме је дочекао народ.
На тргу и улицама — сусрети, загрљаји, разговори и фотографије.
И управо у тим људима видим највеће богатство Жупе.
ПРОШЛОСТ НАМ ЈЕ ДАЛА КОРЕН.
САДАШЊОСТ НАМ ЈЕ ДАЛА ДОМАЋИНА КОЈИ НИЈЕ ОДУСТАО.
А БУДУЋНОСТ МОРА ДА НАМ ДА СВЕТСКО ТРЖИШТЕ.
Нећу да тугујемо за оним што је нестало.
Хоћу да поново стварамо.
Да Жупа буде препознатљива на винским картама Европе и света.
Да поред вина продајемо туризам, храну, традицију, културу и доживљај Србије.
Да млади Жупљани не морају да одлазе да би успели, већ да могу овде да подигну виноград, направе винарију, оснују породичну компанију и свој производ продају Паризу, Лондону, Њујорку, Дубаију, Пекингу и Токију.
Не треба нама да неко измисли Жупу.
Жупа већ постоји.
Треба да помогнемо њеним људима да је цео свет упозна.
То је Србија у коју верујем.
Србија која не заборавља своје корене, али живи од свог рада и гледа у будућност.
АЛЕКСАНДРОВАЦ И ЖУПА — ВЕКОВИ ТРАДИЦИЈЕ, А НАЈБОЉЕ ТЕК ДОЛАЗИ.
ПОРОДИЦА ЈЕ СНАГА СРБИЈЕ.

Богољуб Карић
О АУТОРУ
Породичан човек. Пионир и реформатор капитализма у Југославији и Русији у време председника Михаила Горбачова. Визионар и миротворац, номинант за Нобелову награду 2004. године. Градитељ. Фармер, који се бави сточарством, воћарством и пољопривредом. Оријентисан на органски узгој и здраву храну. Филантроп. Архитекта новог економског светског поретка. Председник Међународног комитета „Никола Тесла“. Експерт УН Програма за одрживи развој. Члан УН Глобал Маркетплаце-а. Члан Њујоршке академије наука. Добитник више почасних доктората међународних универзитета. Доктор филозофије (ПхД) из пословне дипломатије Универзитета Светског филозофског форума у Атини. Професор Универзитета Светског филозофског форума у Атини. Добитник Златне медаље за човечанство (Голд Медал фор Хуманитy) Светског филозофског форума, за изузетан допринос књизи „Дијагноза човечанства“. Председник Удружења индустријалаца и предузетника Републике Србије.