БОГОЉУБ КАРИЋ:ВРШАЦ ЈЕ СЛИКА ОНОГА ШТО ЈЕ СРБИЈА ИМАЛА— И ОНОГА ШТО ПОНОВО МОЖЕ ДА ИЗГРАДИ

Аутор фотографије Г.Н.

Када данас гледам Вршац, не видим само Грожђебал, винограде и дивне људе.
Видим огроман потенцијал читаве Србије.
Некада је овде постојао повезан агроиндустријски систем: земља, виноград, сточарство, прерада, фабрика и тржиште.
Вршачки виногради.
Вршачки ритови.
Агровршац.
Житобанат.
Агрокомерц.
Агрозавод.
Дехидратор.
Пивара „1. мај“.
Агропанонија је почетком осамдесетих повезивала око 100.000 хектара и 6.500 запослених.
После 2000. године, кроз транзицију и приватизацију, велики део таквих индустријских и агроиндустријских система широм Србије је нестао, смањен или променио власништво и начин пословања.
А српски домаћин је сувише често остајао сам — да се сам бори са временом, ценом, откупом, увозом и тржиштем.
А ја питам:
КАКО ЗЕМЉА СА ОВАКВОМ ЗЕМЉОМ И ВОДОМ ДА НЕ НАПРАВИ ЈЕДНУ ОД НАЈМОЋНИЈИХ АГРОИНДУСТРИЈА У ЕВРОПИ?
Србија данас има око 3,24 МИЛИОНА ХЕКТАРА КОРИШЋЕНОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА.
А систем кап по кап морамо да ширимо много брже и много више.
То је за мене национални пројекат.
Дунав.
Сава.
Тиса.
Канали.
Б О Г О Л Ј У Б К А Р И Ћ · 1
Акумулације.
Паметни системи за воду.
На то додајмо сензоре, дронове, роботику, аутоматизацију, генетику, савремену механизацију и
вештачку интелигенцију.
Али ни то није довољно.
НЕ СМЕМО ВИШЕ ДА БУДЕМО САМО ПРОДАВЦИ СИРОВИНЕ.
Од грожђа — вино и бренд.
Од шљиве — ракија, сок, џем, сушена шљива и готов производ.
Од парадајза — сос, кечап, паста и конзервирани производ.
Од млека — сир, јогурт и производ са српским именом на светској полици.
Од кукуруза и житарица — храна, сточна храна и индустријски производ.
Од воћа и поврћа — замрзнути, сушени и финални производи.
НЕ ТРЕБА ДА ИЗВОЗИМО ТОНУ.
ТРЕБА ДА ИЗВОЗИМО ВРЕДНОСТ.
Зато када говорим о потенцијалу српског аграра и прехрамбене индустрије од 200 МИЛИЈАРДИ
ЕВРА, не говорим да Србија данас толико производи.
Говорим о циљу и потенцијалу једног потпуно другачијег модела Србије:
МИЛИОНИ ХЕКТАРА, ВОДА, ТЕХНОЛОГИЈА, ПРЕРАДА, ФАБРИКЕ,
БРЕНДОВИ, СВЕТСКО ТРЖИШТЕ.
То није само пољопривреда.
То је агроиндустрија.
То су фабрике у селима и малим градовима.
То су породичне компаније.
То су нова радна места.
То је разлог да млади остану на својој земљи.
И ЗАТО ЈА НЕЋУ ДА СРПСКИ СЕЉАК ГЛЕДА У НЕБО И ЧЕКА КИШУ.
Хоћу да отвори телефон и зна колико је влаге у земљи.
Да систем сам пусти онолико воде колико биљци треба.
Да зна коме продаје пре него што је посејао.
И да се највећа вредност његовог рада не ствара у некој фабрици у иностранству — него овде, у
Србији.
Б О Г О Л Ј У Б К А Р И Ћ · 2
ОД ЊИВЕ ДО ФАБРИКЕ.
ОД ФАБРИКЕ ДО БРЕНДА.
ОД СРПСКОГ ДОМАЋИНА ДО СВЕТСКОГ ТРЖИШТА.
То је потенцијал о којем говорим.
То је Србија која производи.
СРПСКОМ ДОМАЋИНУ-СЕЉАКУ МОРА ДРЖАВА СВЕ ДА ОБЕЗБЕДИ, ОД
НАФТЕ ДО МЕХАНИЗАЦИЈЕ. НЕ ДАМ ДА СЕ ПРОИЗВОДИ БАЦАЈУ ИЛИ У
БЕСЦЕЊЕ ПРОДАЈУ. ХИЉАДЕ ТРАКТОРА ТРЕБА ДА ОРУ, А НЕ ДА СЕ
ДОМАЋИН ПОНИЖАВА И БОРИ ЗА ПРЕЖИВЉАВАЊЕ У БОРБИ ЗА БОГАТ
ЖИВОТ.
ПОРОДИЦА ЈЕ СНАГА СРБИЈЕ.
Србија је увозник свега што свака кућа може да произведе. „Недопустиво је да увозимо бројне
пољопривредне и прехрамбене производе за које имамо земљу, знање и услове да већи део
вредности произведемо код куће.“
Богољуб Карић
О АУТОРУ
Породичан човек. Пионир и реформатор капитализма у Југославији и Русији у време председника Михаила
Горбачова. Визионар и миротворац, номинант за Нобелову награду 2004. године. Градитељ. Фармер,
који се бави сточарством, воћарством и пољопривредом. Оријентисан на органски узгој и здраву храну.
Филантроп. Архитекта новог економског светског поретка. Председник Међународног комитета „Никола
Тесла“. Експерт УН Програма за одрживи развој. Члан УН Глобал Маркетплаце-а. Члан Њујоршке
академије наука. Добитник више почасних доктората међународних универзитета. Доктор филозофије (ПхД)
из пословне дипломатије Универзитета Светског филозофског форума у Атини. Професор Универзитета
Светског филозофског форума у Атини. Добитник Златне медаље за човечанство (Голд Медал фор
Хуманитy) Светског филозофског форума, за изузетан допринос књизи „Дијагноза човечанства“.
Председник Удружења индустријалаца и предузетника Републике Србије.