Изборна листа„Богољуб Карић – Покрет снага Србије – БК“-НИН СПЕЦИЈАЛ – СЕДАМ ТЕМА ЗА СРБИЈУ

Аутор фотографије Г.Н.

1. Унутрашња политика и концепт државе
   Моја политичка филозофија је једноставна: држава постоји због човека, а не човек због
   државе.
   Њена дужност је да штити слободу, обезбеди једнака правила и омогући да рад донесе
   достојанствен живот. Слобода појединца, социјална правда и очување језика и културе нису циљеви
   које треба супротстављати. Поредак има смисла само ако служи грађанину, а идентитет је ослонац из
   којег можемо отворено да сарађујемо са другима.
   Зато говорим о породичном капитализму. Ја цео живот радим, градим и запошљавам људе. Хоћу да
   сваки грађанин Србије постане сувласник националног богатства које заједно стварамо. Не
   прихватам да држава буде богата, а да породица једва саставља крај с крајем.
   Приватна иницијатива ствара нову вредност, а држава поставља систем правила, улаже у образовање,
   здравство и инфраструктуру и штити оне којима је помоћ потребна. Грађанин не сме да буде важан
   само на дан избора. Мора да зна како се троши јавни новац, ко је одговоран за одлуку и какви су
   њени резултати.
   Историјско неповерење у институције лечи се проверљивим радом.
   Предлажем уставне промене да Скупштина има 125 уместо 250 посланика и да судије и јавне
   тужиоце бира народ. Влада треба да има 12 министарстава – колико је апостола. Администрацију треба
   преполовити, а преосталу половину деполитизовати.
   Људима који напусте управу морају се обезбедити преквалификација и друго радно место; нико не
   сме остати без посла.
   Политичка функција није награда. Лекар, привредник, свештеник и учитељ одговарају за свој рад; исто
   мора да важи и за политичара. Тражим кривичну одговорност за предизборну превару: ко нешто обећа
   у кампањи, а по доласку на власт то не испуни, мора да одговара. Политичари не смеју да воде
   народ у ратове, беду и сиромаштво без одговорности.
   Локалне заједнице морају одлучивати о приоритетима за свој новац, а јавне расправе почети пре
   одлуке. Србија мора да има систем који функционише: да се зна ко доноси одлуку, у ком року и ко
   одговара за резултат.
   Није битно како се зове председник или министар. Кад је систем стабилан, државне институције
   функционишу и кад се власт промени.
   Теразије 28 | 11000 Београд, Република Србија | ПИБ 103378507 | МБ 17561090 |
   www.снагасрбије.цом | секретаријат@снагасрбије.цом | покрет@снагасрбије.цом | пресс@снагасрбије.цом
2. Економска политика као расподела правде
   Ја цео живот радим, градим и запошљавам људе.
   Знам да породицу не храни статистика, него плата. Зато питам: има ли човек посао и може ли од
   своје зараде да плати стан, храну и школовање деце?
   Моја полазна тачка је производња и економски развој: програм предвиђа 300 стратешких пројеката
   и 10.000 нових фабрика, породичних предузећа и производних капацитета.
   Мој циљ је да дођемо до просечне плате од 3.000 евра и пензије од 1.500 евра. То је циљ који
   морамо да зарадимо производњом, инвестицијама и новим радним местима.
   Потребни су нам и домаћи и страни инвеститори. Страни капитал доноси технологију, тржишта и знање;
   домаће предузетнике морамо оснажити да не остану само подизвођачи.
   Држава треба да улаже тамо где појединачна фирма не може сама: у путеве, воду, енергију,
   интернет, истраживање и стручне кадрове. Војводина има простор да развија прераду хране, исток
   рударство и енергетику уз заштиту јавног интереса, а југ нове индустрије и послове. Села морају
   имати услове да људи живе од свог рада.
   Тржиште је неопходно али само тржиште неће обезбедити једнаку шансу детету из малог места,
   старијем раднику или породици без стана. Зато су бесплатно здравство, бесплатно образовање,
   становање и заштита пензионера и ветерана део економске политике, а не њен додатак. Капитал
   мора да служи стварању, а не привилегијама. Рад мора бити поштено плаћен, конкуренција фер, а
   јавне субвенције условљене јасним обавезама и резултатима. Тако се нова вредност ствара и
   праведније дели.
   Запослени морају имати право да се организују и преговарају о условима рада, а мала предузећа
   приступ финансирању под јасним условима. Када држава помогне инвеститору јавним новцем,
   грађани треба да виде шта су добили заузврат: колико је радних места отворено, колике су плате и да ли
   су уговорене обавезе испуњене. Без те контроле, субвенција лако постаје привилегија уместо
   развојна мера.
3. Шта нас још држи заједно или би требало да нас држи?
   Породица је прва школа одговорности, солидарности и љубави. Заједно нас држе
   поверење, рад, право на различитост и уверење да је Србија дом свих њених грађана.
   Такву заједницу морамо да градимо делима, а не речима.
   Она настаје када дете, без обзира на место рођења, добије добро образовање; када грађанин
   има исто право пред институцијама; када се људи различитих уверења срећу у школи, на послу и у
   културном животу без страха да ће бити понижени.
   Породица је први ослонац, школа учи знању и поштовању, а медији треба да омогуће јавну расправу
   засновану на проверљивим чињеницама.
   Вера је многима унутрашњи ослонац. Православље има дубоко место у нашој историји, али слобода
   вероисповести и достојанство припадају сваком човеку. Чувајмо своје – поштујмо туђе. То је
   услов да се разлика у мишљењу не претвори у непријатељство.
   Култура није привилегија великих градова. Желим да позориште, концерт, књига и изложба стигну у сваки
   крај Србије. Библиотеке, музеји и уметници треба да имају простор и у мањим срединама. Пројекат
   Теразије 28 | 11000 Београд, Република Србија | ПИБ 103378507 | МБ 17561090 |
   www.снагасрбије.цом | секретаријат@снагасрбије.цом | покрет@снагасрбије.цом | пресс@снагасрбије.цом
   „Жива ћирилица“ и дигитализација баштине повезују наслеђе са савременим животом, а не затварају га
   у прошлост.
   Медијима су потребни независан новинарски рад и транспарентно финансирање. Када грађани имају
   приступ култури и поузданим информацијама, лакше разговарају, чак и када се политички не слажу.
4. Шта подразумевате под појмом суверенитета?
   Слободна држава је она која може да сарађује са свима, а да одлуке о себи доноси
   сама.
   То значи и одговорност њених институција за последице тих одлука. Суверенитет није изолација нити
   стална свађа са светом. Мала земља га чува тако што гради јаку привреду, стручну дипломатију,
   институције којима грађани верују и више партнерстава, без слепе послушности било ком центру моћи.
   Са Европском унијом треба развијати најбоље политичке и економске односе; Европа је велико
   тржиште за нашу привреду и простор у ком живи много наших људи.
   Са Русијом треба чувати историјске, културне и економске везе. Са Кином је важна инвестициона,
   технолошка и трговинска сарадња. Са Сједињеним Америчким Државама потребан је озбиљан
   политички и економски дијалог, уз више сарадње компанија и универзитета.
   О безбедносној политици, укључујући однос према НАТО-у, морају одлучивати институције Србије у
   складу са државним интересима. Историјска савезништва су важна, али сама нису довољна као
   одговор на данашње изазове.
   Ја хоћу Србију која производи своју храну, има сигурну енергију, гради фабрике и развија своју
   технологију. Ако то немамо, други ће одлучивати уместо нас. Сваки споразум треба мерити
   његовим утицајем на мир, безбедност, радна места и слободу одлучивања Србије.
   За мене је национални интерес јасан: Србија мора да чува своје интересе, држи реч и поштује друге.
   Интерес државе не сме да буде сведен на интерес оних који су тренутно на власти.
   Поштовање међународног права, људског достојанства и преузетих обавеза служи и нашој земљи.
   Моја формула је сарадња са Истоком и Западом, уз одлуке које Србија може јавно да образложи
   својим грађанима.
5. Да ли је питање Косова – питање части, како је говорио Димитрије
   Богдановић?
   Косово и Метохија јесте питање части, али част не сме да буде изговор за
   неодговорност. Част је да не напустите свој народ, да чувате светиње, имовину и право
   и да миром и дипломатијом штитите животе људи.
   За мене су безбедност и будућност породица које тамо живе приоритет, а очување државних и
   националних интереса трајна обавеза.
   Предлажем сталан, професионалан државни тим који би систематски радио на дипломатским, правним и
   историјским аргументима, чувао архиве и водио разговоре са важним државама и међународним
   организацијама. Тај посао мора имати континуитет без обзира на промену владе. Потребна је
   редовна јавна провера шта је урађено за безбедност, слободу кретања, школе, здравство, имовину
   и културну баштину.
   Теразије 28 | 11000 Београд, Република Србија | ПИБ 103378507 | МБ 17561090 |
   www.снагасрбије.цом | секретаријат@снагасрбије.цом | покрет@снагасрбије.цом | пресс@снагасрбије.цом
   Дијалог мора да постоји, јер се без разговора не решавају свакодневни проблеми. У њему треба
   инсистирати на правима, договореним обавезама и заштити људи. Територијални интегритет и историјско
   право не могу се заступати ако занемаримо људе и стварне прилике на терену.
   Демографске промене су разлог више да се ради на поверењу, безбедности, економској
   одрживости и заштити сваке заједнице.
   Нећу да обећавам чуда преко ноћи. За Косово и Метохију потребна нам је јака држава:
   дипломатија која брани наше интересе и подршка Србима да живе безбедно, раде и остану на својим
   огњиштима.
6. Шта у XXИ веку значи „српско национално питање“ или „српски свет“?
   Српско национално питање за мене значи право нашег народа, где год живео, да
   сачува језик, ћирилицу, културу, веру, имовину и политичка права. „Српско национално
   питање“ и „српски свет“ не бих изједначавао.
   Важније ми је да јасно кажем које поступке Србија треба да предузме. То су – подршка школама,
   културним и привредним установама, правна помоћ када су права угрожена и трајне везе међу
   људима, уз поштовање суверенитета суседних држава.
   Ја хоћу да Србија јача сарадњу и са Републиком Српском и са целом Босном и Херцеговином – да
   улажемо у привреду, повезујемо школе и универзитете и отварамо нова радна места, уз поштовање
   Дејтонског споразума.
   У Црној Гори и Хрватској Србија може да подржава културне, образовне и привредне институције
   српске заједнице, као што очекује да права сваке заједнице буду поштована у нашој земљи.
   Најбоља заштита права је јавна, институционална и доследна. Мешање у унутрашње политичке борбе
   других држава често би само отежало положај људи којима желимо да помогнемо.
   Предложићу и измену Закона о држављанству: свако дете српског порекла, где год да се роди – у
   Републици Српској, региону или дијаспори – треба да рођењем аутоматски стекне држављанство
   Републике Србије. Родитељи би рођење пријавили ради уписа, а наша држава би тај упис обављала брзо и
   без сувишне бирократије. Дете не сме да изгуби везу са Србијом само зато што је рођено изван
   њених граница.
   Национални интерес не тражи непријатељство. Патриотизам је љубав према свом; национализам је
   опасан кад тражи мржњу према другом. Желим Балкан у ком деца не наслеђују свађе својих
   дедова. Србија треба да брани права свог народа мирно, уз поштовање права других и суверенитета
   суседа. Зато предлози морају бити конкретни и јавни.
7. Вештачка интелигенција – како сачувати човека али и државну
   аутономију?
   Вештачка интелигенција може да помогне лекару, наставнику, пољопривреднику и
   предузећу, али држава мора да одреди границе њене употребе. Технологија мора служити
   човеку. Човек не сме служити технологији.
   Србији су потребни људи који разумеју технологију, доступна рачунарска и истраживачка инфраструктура
   и школе које уче децу да проверавају информације, решавају проблеме и штите своје податке. Развој
   нових технологија и вештачке интелигенције видим као део ширег плана производње и образовања, а
   не као замену за њих.
   Теразије 28 | 11000 Београд, Република Србија | ПИБ 103378507 | МБ 17561090 |
   www.снагасрбије.цом | секретаријат@снагасрбије.цом | покрет@снагасрбије.цом | пресс@снагасрбије.цом
   Ја хоћу да вештачка интелигенција грађанину скрати чекање на шалтеру, а не да служи за његово
   праћење и контролу. Резултат зависи и од институција и од тога ко управља подацима, моделима и
   инфраструктуром. Зато јавна управа мора да зна за шта користи алгоритам, на којим подацима, ко
   проверава грешке и коме грађанин може да се жали.
   Одлуке које утичу на право, здравље, социјалну помоћ или безбедност не бих препустио систему без
   стварне људске одговорности. Технологија може да припреми анализу и укаже на ризик; одлуку мора
   да потпише одговоран човек, уз право на образложење и исправку.
   Желим Србију у којој свако дете учи како да користи вештачку интелигенцију, али и како да мисли без
   ње.
   На Сајму књига представићу своју нову књигу „Дијагноза човечанства“. У њој постављам
   питање које се тиче нас и наше деце: ако вештачка интелигенција све више утиче на оно што видимо,
   чему верујемо и шта бирамо, хоћемо ли и даље мислити својом главом и сами одлучивати?
   Реалан циљ Србије није да сама прави све што праве највеће светске компаније. Можемо да
   градимо домаће знање и примене у областима у којима имамо потребе и стручњаке: језичке алате
   за српски, здравство, пољопривреду, индустрију и ефикасније јавне услуге. Сарадња са светом је
   неопходна, али државни подаци, јавни интерес и права грађана морају остати под контролом
   институција Србије.
   Јавни системи треба да се тестирају пре шире примене, а набавке да буду отворене за проверу. Не
   смемо створити зависност од једног добављача кога држава не може да контролише или замени.
   Предузећа и универзитети могу заједно да развијају решења, док институције постављају правила и
   одговарају за њихово спровођење.
   Одговарао Богољуб Карић.
   Богољуб Карић
   Носилац листе Покрет снага Србије – БК