Данас се слави Успење Пресвете Богородице – Велика Госпојина

Реч „успење“ значи – погружење у сан, уснуће, мирна кончина, упокојење слично сну. Кончину Божје Мајке, Црква назива Успењем зато што она „као да је на кратко уснула и као да се од сна окрепила“.

Својим молитвама, благим саветима, кроткошћу и трпељивошћу Пресвета Богородица је много помагала апостолима. Све до своје смрти живела је у Јерусалиму. Обилазила је сва она места која су је подсећала на тренутке земаљског живота њеног Сина. Често се молила Господу Богу да је што пре узме из овог света. На то јој се јави Свети Архангел Гаврило и саопшти да ће ускоро уснути. По вољи Божјој, сви апостоли су се сакупили у дому апостола Јована у Јерусалиму и били су присутни када је Пресвета Богородица мирно, без икакве муке предала дух свој Господу Христу, који је сишао са небеса у пратњи анђела. Апостоли су сахранили Богородицу у Гетсиманском врту, у гробу њених родитеља Јоакима и Ане. Трећег дана по погребењу тела Богоматере, док су свети Апостоли били окупљени на вечери, угледаше на ваздуху васкрслу Богородицу, окружену мноштвом анђела. Она им рече: „Радујте се, јер сам са вама у све дане!“. Апостоли на то ускликнуше: „Пресвета Богородице, помози нам!“. Од тога дана уверише се свети Апостоли и усменим Предањем научише целу цркву да је пречиста мати Божја васкрснула од Сина и Бога свога, и са телом узнесена на небо. На тај начин, сам Христос испуњава заповест да синови треба да поштују родитеље своје. Он није дозволио да иструли тело Његове умрле Мајке, него га је оживео и спојио са Богородичином бесмртном душом. Тако је Богородичин гроб, као и Христов, остао празан после његовог Васкрсења и узнесења на небо. У то се уверио и свети апостол Тома, који је закаснио на погреб Мајке Божје.

Овом празнику претходи двонедељни пост, који је посвећен Пресветој Богородици и празнику Велика Госпојина и који се и назива Госпојински пост.