Danas se slavi Uspenje Presvete Bogorodice – Velika Gospojina

Reč „uspenje“ znači – pogruženje u san, usnuće, mirna končina, upokojenje slično snu. Končinu Božje Majke, Crkva naziva Uspenjem zato što ona „kao da je na kratko usnula i kao da se od sna okrepila“.

Svojim molitvama, blagim savetima, krotkošću i trpeljivošću Presveta Bogorodica je mnogo pomagala apostolima. Sve do svoje smrti živela je u Jerusalimu. Obilazila je sva ona mesta koja su je podsećala na trenutke zemaljskog života njenog Sina. Često se molila Gospodu Bogu da je što pre uzme iz ovog sveta. Na to joj se javi Sveti Arhangel Gavrilo i saopšti da će uskoro usnuti. Po volji Božjoj, svi apostoli su se sakupili u domu apostola Jovana u Jerusalimu i bili su prisutni kada je Presveta Bogorodica mirno, bez ikakve muke predala duh svoj Gospodu Hristu, koji je sišao sa nebesa u pratnji anđela. Apostoli su sahranili Bogorodicu u Getsimanskom vrtu, u grobu njenih roditelja Joakima i Ane. Trećeg dana po pogrebenju tela Bogomatere, dok su sveti Apostoli bili okupljeni na večeri, ugledaše na vazduhu vaskrslu Bogorodicu, okruženu mnoštvom anđela. Ona im reče: „Radujte se, jer sam sa vama u sve dane!“. Apostoli na to uskliknuše: „Presveta Bogorodice, pomozi nam!“. Od toga dana uveriše se sveti Apostoli i usmenim Predanjem naučiše celu crkvu da je prečista mati Božja vaskrsnula od Sina i Boga svoga, i sa telom uznesena na nebo. Na taj način, sam Hristos ispunjava zapovest da sinovi treba da poštuju roditelje svoje. On nije dozvolio da istruli telo Njegove umrle Majke, nego ga je oživeo i spojio sa Bogorodičinom besmrtnom dušom. Tako je Bogorodičin grob, kao i Hristov, ostao prazan posle njegovog Vaskrsenja i uznesenja na nebo. U to se uverio i sveti apostol Toma, koji je zakasnio na pogreb Majke Božje.

Ovom prazniku prethodi dvonedeljni post, koji je posvećen Presvetoj Bogorodici i prazniku Velika Gospojina i koji se i naziva Gospojinski post.