Pokret Dveri o radu SNS-a

21. oktobar 2013.

Boško Obradović: Spin doktor Aleksandar Vučić i rijaliti Srbija

Da li su glasači SNS-a glasali za politiku LDP-a?

Prepoznatljiva poza spojenih prstiju, naočari koje podižu intelektualni nivo, tihi govor da bi svi bolje načuljili uši da čuju, oreol onoga bez koga se nijedna odluka u Srbiji više ne može doneti, uvek namršten jer neprestano bdije nad sudbinom Srbije i nema vremena za odmor i opuštanje bilo koje vrste – to nije autentična ličnost Aleksandra Vučića, već medijski proizvod koji nam je serviran. Kakva medijska ličnost takvo i medijsko pakovanje u celini.

Najfrekventnija medijska tema u poslednjih godinu dana u Srbiji bila je famozna borba protiv kriminala i korupcije prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića. Pogledajmo ovaj prvorazredni izraz političke magle na njenom najvažnijem primeru – slučaju Mišković, koji je – ne zaboravimo to – bio finansijer političkih aktivnosti Aleksandra Vučića dok je bio u SRS. Miškovićev slučaj može se uporediti sa pljačkašem banke koji je ukrao ogromnu količinu novca, da bi potom bio uhapšen i optužen za pogrešno parkiranje ispred banke pred početak pljačke. Na kraju se lako može ispostaviti da će biti oslobođen i optužbe za pogrešno parkiranje jer gradske službe nisu dobro obeležile parking mesta i tu nema nikakve njegove krivice.

Tajkunska ličnost koja je držala kompletan privredni monopol u Srbiji, uz pomoć političkih veza sa stranačkim vrhovima koje je direktno finansirao, optužuje se za neke smešne pronevere poput zloupotrebe službenog položaja u privatnoj firmi, koje lako mogu biti odbačene i Mišković oslobođen. Za to vreme zaboravlja se i prelazi preko svih oblika političkih veza i monopolističkih bogaćenja na kojima je Mišković izrastao u jednog od najbogatijih ljudi na Balkanu.

Medijski mehur od sapunice

U ovome se krije i problem čitave priče: Vučićeva borba protiv kriminala i korupcije je bila i ostala isključivo medijska tema, dok u praksi ne vidimo rezultate te borbe. Evo i dokaza:

1. Trenutno se na pravosnažno zasnovanim presudama na višegodišnjim robijama u zatvoru ne nalazi niti jedno lice koje je opljačkalo i uništilo Srbiju u prethodnih 20 godina. Za sada, uprkos velike priče o borbi protiv kriminala i korupcije, zatvorsku presudu nema nijedan političar ili tajkun. Koliko vremena je potrebno da bi se završio jedan sudski postupak i da bi se u zatvoru našli oni koji su nas opljačkali i uništili?

2. Zašto nije donet Zakon o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna od 1989. godine do danas, da tačno utvrdimo ko je šta imao pre bavljenja politikom i tajkunskim biznisom zasnovanim na političkim vezama, a ko šta ima danas? Ko je sprečava Aleksandra Vučića da donese ovaj Zakon? Kada će svim ovim političarima i tajkunima biti oduzeta imovina koju su stekli na pljački Srbije?

3. Šta se rešava na ekonomskom polju u Srbiji time što na Miškovićevo mesto dolazi hrvatski tajkun Todorić, i gde je tu korist domaće privrede i građana Srbije?

Aleksandar Vučić se s pravom pita kako je Ustavni sud tako brzo presudio po Miškovićevoj žalbi o dužini pritvora, ali ne postavlja pitanje kako isti taj Ustavni sud npr. mesecima ne presuđuje po zahtevima za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma i drugih dogovora o predaji Kosova i Metohije? Šta građani Srbije konkretno imaju od medijske sapunice o Vučićevoj borbi protiv kriminala i korupcije? Šta od njegove nove titule počasnog građanina Leskovca? Šta od njegovih nestranačkih ministara i stranih savetnika? Šta od njegovih koalicionih partnera i kolega u Vladi, poput ministra Ilića, koji bi prvi trebalo da se nađu pod udarom Zakona o ispitivanju porekla imovine?

Spin-doktorat

Nema sumnje da je Aleksandar Vučić uspešan spin-doktor (onaj ko se spretno bavi projektovanjem i proizvodnjom poželjne slike o sebi u javnom mnjenju, bez obzira što ta medijska slika nema mnogo veze sa realnošću). Uvek kada je bio priteran uza zid da kaže šta je on uradio i šta danas radi na korist građana Srbije, on se okretao kukanju na bivšu vlast, sa čijim delom – gle čuda – sedi zajedno u Vladi. Vučić ponižava osnovnu inteligenciju građana kad za sve prebacuje krivicu na staru vlast, a on je prvi potpredsednik predsedniku Vlade koji je u više navrata bio u staroj vlasti. Ko je ovde lud?

Posebna medijska prevara krije se u tobožnjem Vučićevom sukobu sa Đilasom i Demokratskom strankom. Dok traju isfolirani medijski sukobi, žuti tajkuni koji su hapšeni polako izlaze iz pritvora, sudskih postupaka protiv njih nema, a oni najvažniji poput Đelića, Vlahovića, Đilasa, Šutanovca i Pajtića nisu ni dotaknuti. Svakoga dana postaje sve jasnije da je Aleksandar Vučić odličan glumac, ali da je pogrešio profesiju. On od srpske političke scene pravi političko pozorište u kome glumi borca protiv kriminala i korupcije, a to neće rešiti nijedan problem koji Srbija ima.

Da ovde ne govorimo o komičnim izjava Aleksandra Vučića da nema upliv ni u jednu dnevnu novinu i veze sa njihovom uređivačkom politikom (a trenutno kontroliše minimum 80% medija u Srbiji, kao donedavno njegov drugar Đilas), o njegovoj nasilničkoj stranačkoj mašineriji koja otima glasove po Srbiji a on o tome nikada ništa nije čuo, ili o njegovom izbegavanju političkih duela (u Srbiji trenutno ne postoji nijedna TV emisija koja donosi suočavanje vlasti i opozicije, niti se vodeći predstavnici režima više uopšte pojavljuju u polemičkim emisijama već isključivo sami sa nameštenim drugarskim novinarima). RTS-u se ne dodeljuju sredstava za rad više od pola godine i RTS je prestao da organizuje političke emisije i pretvorio se Vučićev javni medijski servis.

Vučićevi rezultati rada i mi

Bilo bi nepošteno reći da Vučić nema nikakve rezultate rada. Njegovi rezultati su: predaja Kosova i Metohije, zaduživanje države za novih 5 milijardi evra, prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima, tolerisanje GMO semena i hrane, očuvanje na vlasti ucenjenog premijera koji se sastajao sa šefovima mafije, stranačko zapošljavanje kadrova SNS od vrha do dna vlasti, ozvaničavanje vladavine stranaca Srbijom, opstajanje Dinkića na političkoj sceni …

Ovo u čemu mi danas živimo je rijaliti šou Aleksandra Vučića u kome učestvuje cela Srbija. Mi živimo jedan bajkoviti spin da idemo napred, da je naša budućnost Njegova odgovornost, da svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo, da je ovo najbolja Vlada u poslednjih 20 godina, da je on najpopularniji, najlepši, najpametniji, najsposobniji, iako nikada u životu nije bio zaposlen niti ima radni staž mimo politike.

Postavlja se pitanje kome posle iskustva Josipa Broza Tita treba novi najveći sin našeg naroda i naših nacionalnih manjina? Posle dodele priznanja počasnog građanina Leskovca čeka se finale ovog rijalitija u kome će najrevnosniji Vučićevci-neotitoisti predložiti da Vrbas umesto nekada Titov sada postane Vučićev, a neki od udvoričkih pesnika sročiti nove stihove za čitanke u kojima će ponovo opevati da sa Njegovog puta nećemo skrenuti.

Šta je sa Srbijom? Šta je sa nama? Dokle ćemo živeti u rijalitiju? Zašto dozvoljavamo da se sprdaju sa nama? Zašto smo pristali na medijske laži? Šta je još potrebno da se desi da se trgnemo, probudimo i ustanemo, ne pristajući da od nas prave političke idiote?

Šta se promenilo posle pada Žutih? U čemu se Tomislav Nikolić razlikuje od Borisa Tadića, a u čemu SNS od DS i LDP? DS i LDP upravo imaju strahovitu krizu identiteta jer im je SNS preuzela politiku i oni su ostali bez politike. Da li su glasači SNS glasali za politiku LDP? Zašto su na izborima pričali jedno, npr. po pitanju KiM, a sada sprovode drugo? Gde je 100 milijardi evra investicija koje su obećali? Gde su kancelarije za brze odgovore? Gde je bilo šta od naprednjačkih obećanja? Sme li bilo ko danas da izađe javno i da kaže da je SNS i Aleksandar Vučić velika izborna prevara?

Autor je član Starešinstva Pokreta Dveri