POKRET DVERI PREDSTAVIO NOVI EKONOMSKI PROGRAM

Novi ekonomski manifest Pokreta Dveri

Skoro tri godine posle objavljivanja Novog narodnog dogovora i ulaska Pokreta Dveri u politiku objavljujemo novi ekonomski manifest i dalje razvijamo osnovne programske tačke našeg ekonomskog programa sa kojim izlazimo pred javnost i na sledeće izbore.

Kroz forsiranje uvoza, pljačkašku privatizaciju, precenjeni kurs dinara i obesmišljavanje domaće proizvodnje ugašena je većina proizvodnih pogona i sa njima brojna radna mesta. Bankarski sistem je gotovo u potpunosti predat strancima i prilagođen njihovim interesima nametanjem enormno visokih kamata i naknada. Teško stečene i skupo plaćene devize se i dalje samoubilački troše na uvoz i veštačko održavanje precenjenog kursa kako bi se odložio bankrot sve većeg broja prezaduženih građana i sve značajnijeg dela privrede. Nastavljeno je enormno zaduživanje države u inostranstvu radi popunjavanja rupa u budžetu,davanje stranim investitorima po više hiljada evra za otvaranje radnih mesta i masovno stranačko zapošljavanje u državnoj administraciji i javnim preduzećima. Poput nekog narkomana koji prodaje sve iz kuće, režim je počeo da rasprodaje i ono što nije na prodaju. Tako je sada došla na red i prodaja javnih preduzeća (Telekom…) i poljoprivrednog zemljišta, dok su u pripremi prodaje preostalih izvora pijaće vode i privatizacija komunalnih preduzeća.

Ključni ciljevi ekonomske politike Dveri

Smatramo da je jedini put ka rešavanju mnogih sudbonosnih ekonomskih i drugih državnih pitanja oslobađanje iz začaranog kruga i napuštanje nametnutog, kolonijalnog ekonomskog sistema, te vraćanje suvereniteta i kontrole nad našom ekonomijom, nacionalnom valutom, privredom i prirodnim resursima. Smatramo da je potrebno uvesti novi model ekonomije i organizacije primereniji državi u razvoju, u kome će se umesto sebičnih interesa stranaca, tajkuna i političke oligarhije zadovoljavati ekonomski interesi građana, države Srbije i srpskog naroda u celini. Ma koliko bilo stranih investiticija one ne mogu da obezbede dugoročan i stabilan posao za najveći broj građana Srbije, osim za uski sloj povlašćenih pojedinaca. Ti proizvodni pogoni bi uvek bili na krajnjoj periferiji globalnih proizvodnih lanaca koji podrazumevaju što niže plate i visoku izvesnost iznenadnog zatvaranja i preseljenja na drugo mesto kada to više ne bude odgovaralo njihovim gazdama. I njihov dolazak i odlazak bi bili posledica sprovođenja njihove strategije koja nema nikakve veze sa Srbijom i njenim građanima.

Srbiji je potreban ekonomski model koji je zasnovan na sopstvenom privrednom razvoju čiji bi rezultat bio razvoj sopstvene industrije u oblastima koje bi obezbedile veliki broj stabilnih radnih mesta. Kroz supstituciju uvoza domaćom proizvodnjom u budžet bi se vratili i poreski prihodi od ličnih dohodaka radnika u proizvodnji, jer se oni sada kroz kupovinu strane robe i finansiranje plata stranih radnika odlivaju ka budžetima država iz kojih tu robu uvozimo.

Odakle obezbediti novac za razvoj domaće privrede?

Glavno pitanje koje se sada sa pravom može postaviti je finansiranje razvoja u ovakvom ekonomskom modelu. Tu je i ključna uloga države u privrednom razvoju, jer država treba da isplanira kapitalne projekte i obezbedi njihovo finansiranje pretežno iz domaćih izvora. Projekti poput izgradnje puteva, infrastrukture, elektrana i sistema za navodnjavanje mogu biti zasnovani na politici niskih kamatnih stopa NBS koja bi bila usmerena ka dugoročnom privrednom razvoju. Ceneći da je naša zemlja mala i sa ograničenim resursima, država bi odredila strateške pravce razvoja i strateške grane u koje će ulagati, za koje se smatra da u budućnosti mogu doneti komparativne prednosti i povući celokupni privredni razvoj napred, stvarajući konkurentnu privredu za neki period, ne samo na regionalnom nivou, već i šire. Tom prilikom država bi pomagala tim granama svim oblicima carinske i vancarinske zaštite, subvencijama, mekim kreditima, garancijama i slično, u cilju postizanja zadatih ciljeva. Za ove potrebe bila bi osnovana i Razvojna banka Srbije.

Centralna ekonomska ideja Dveri je da se za svaki proizvod, komponentu, sirovinu, uslugu ili rad koje je moguće obezbediti iz domaćih izvora, finansiranje obavi iz sredstava koja bi se preko Razvojne banke Srbije i domaćih banaka namenski dobijala iz strogo kontrolisane primarne emisije. Država bi morala da daje podsticaje, poreske olakšice, kao i selektivno kreditira privredne grane koje su nosioci razvoja i supstitucije uvoza. Ciklus bi se mogao započeti grupom proizvoda koji su najlakši za supstituciju, tj. koji zahtevaju najmanja ulaganja, kraće vreme realizacije i jednostavniju organizaciju. Potrebno je ovaj proces pospešiti ciljanim carinskim i vancarinskim barijerama za uvoz robe koju želimo da supstituišemo domaćom proizvodnjom. Substitucija uvoza bi povećala zapošljavanje, što bi povećalo potrošnju i prilive u budžet. Postepeno bi se smanjio trgovinski i platno-bilansni deficit sa inostranstvom. Država bi imala više sredstava da dodatno stimuliše supstituciju uvoza i uvodi mere za pospešivanje konkurencije i pripremu preduzeća za izvoz. Tako bi se uspostavila pozitivna povratna sprega i nastavio ciklus supstitucije uvoza na druge grupe proizvoda gde je supstitucija teža i traži duže vreme i veća ulaganja.

Ključnu polugu razvoja srpske privrede vidimo u okretanju Srbije ka evroazijskim integracijama, Rusiji, Carinskoj Uniji i drugim vidovima ekonomske saradnje na Istoku, gde Srbija ima ogromnu šansu za plasiranje svojih proizvoda i nalaženje zajedničkih političkih i ekonomskih interesa. Evropska Unija je integracioni projekat prošlosti, a Evroazijska Unija je budućnost. Na ruskoj i istočnoj strani sveta danas se nalazi mnogo veće tržište, za nas otvorenije (u slučaju Rusije 99% domaćih proizvoda izvozimo bez carine), tamo se prave novi investicioni fondovi, mogu dobiti povoljniji krediti i očekivati veća ekonomska saradnja.

Prateće mere

• Potrebno je poput Mađarske vraćanjem dugova završiti saradnju sa MMF-om i generalno se osloboditi stranog uticaja na politiku i ekonomiju.

• Potrebno je i unapređenje kompletne poreske administracije i potpuno nova poreska politika u službi podsticaja domaće privrede.

• Neophodno je postepeno smanjivanje učešća isplate penzija iz budžeta i stvaranje Kapitalnog penzionog fonda koji bi ostvarivao što veći deo prihoda iz kojih bi se finansirala isplata penzija.

• Puna ekonomska saradnja i planiranje zajedničkog ekonomskog razvoja sa Republikom Srpskom. Zalažemo se za napuštanje CEFTA-sporazuma i prelazak na bilateralne sporazume o ekonomskoj saradnji sa zemljama u regionu koji treba da budu potpisani iz ugla realno sagledanog zajedničkog interesa. Zalažemo se za dosledno sprovođenje politike reciprociteta prema Hrvatskoj i Sloveniji i proporcionalno suzbijanje nepravedne i apsurdne asimetrije, tj. njeno korigovanje pogotovo u oblasti maloprodaje i agroindustrijskog kompleksa.

• Mislimo da bi trebalo obnoviti ZOP (Zavod za obračun i plaćanje) koji bi bio i nosilac sistema za domaći i devizni platni promet.

• Puna, a ne selektivna borba protiv korupcije i kriminala, Zakon o ispitivanju porekla imovine političara i tajkuna, kao i konfiskacija protivzakonito stečene imovine. Pooštravanje i stroga primena antimonopolske regulative pogotovo u oblasti maloprodaje.

• Zabrana prodaje strancima većinskog vlasništva nad javnim preduzećima, rudnicima, poljoprivrednim zemljištem, izvorima vode, rečnim tokovima i banjama.

• Podrška razvoju proizvodnog, prerađivačkog i potrošačkog zadrugarstva, kao velike razvojne šanse male i srednje privrede, posebno poljoprivrede i razvoja porodičnih firmi.

• Rešavanje problema kredita indeksiranih u stranoj valuti prebacivanjem što većeg dela tereta promene kursa sa građana i privrede na banke. Omogućavanje ličnog stečaja kako bi se porodice spasile od oduzimanja imovine u slučaju nemogućnosti izmirenja kreditnih, komunalnih i drugih prezaduženosti.

• Dodatno oporezovanje banaka.

• Elektronska državna uprava i olakšanje u dobijanju svih vrsta dokumenata za građane i privredu.

• Potrebno je uskladiti razvoj nauke da bude u funciji privrednog razvoja, uskladiti obrazovanje sa potrebama privrede, raditi na razvoju rubnih gradova i nerazvijenih delova Srbije, podržati mlade poljoprivrednike i povratak na selo, itd.

Dveri ne žele da nude švedski standard, blagostanje preko noći, prazna obećanja i predizborne kule i gradove, jer to smatramo nerealnim, lažnim i nečasnim. Ko to želi da čuje ima dovoljno političkih stranaka koje ih lažu već više od 20 godina. Naša je obaveza da – ma koliko ona teška bila – govorimo istinu. Većina lekova u medicini su gorkog ukusa, ali pomažu. Tako i Dveri u politici moraju da svedoče istinu: ma koliko ona bolela ili bila neprijatna, ma koliko odbila glasača koji su navikli na laži i liniju manjeg otpora, i ma koliko tražila vreme ili žrtvu da bi se došlo do promene i boljitka.

Ekonomski savet Pokreta Dveri