ПОКРЕТ ДВЕРИ ПРЕДСТАВИО НОВИ ЕКОНОМСКИ ПРОГРАМ

Нови економски манифест Покрета Двери

Скоро три године после објављивања Новог народног договора и уласка Покрета Двери у политику објављујемо нови економски манифест и даље развијамо основне програмске тачке нашег економског програма са којим излазимо пред јавност и на следеће изборе.

Кроз форсирање увоза, пљачкашку приватизацију, прецењени курс динара и обесмишљавање домаће производње угашена је већина производних погона и са њима бројна радна места. Банкарски систем је готово у потпуности предат странцима и прилагођен њиховим интересима наметањем енормно високих камата и накнада. Тешко стечене и скупо плаћене девизе се и даље самоубилачки троше на увоз и вештачко одржавање прецењеног курса како би се одложио банкрот све већег броја презадужених грађана и све значајнијег дела привреде. Настављено је енормно задуживање државе у иностранству ради попуњавања рупа у буџету,давање страним инвеститорима по више хиљада евра за отварање радних места и масовно страначко запошљавање у државној администрацији и јавним предузећима. Попут неког наркомана који продаје све из куће, режим је почео да распродаје и оно што није на продају. Тако је сада дошла на ред и продаја јавних предузећа (Телеком…) и пољопривредног земљишта, док су у припреми продаје преосталих извора пијаће воде и приватизација комуналних предузећа.

Кључни циљеви економске политике Двери

Сматрамо да је једини пут ка решавању многих судбоносних економских и других државних питања ослобађање из зачараног круга и напуштање наметнутог, колонијалног економског система, те враћање суверенитета и контроле над нашом економијом, националном валутом, привредом и природним ресурсима. Сматрамо да је потребно увести нови модел економије и организације примеренији држави у развоју, у коме ће се уместо себичних интереса странаца, тајкуна и политичке олигархије задовољавати економски интереси грађана, државе Србије и српског народа у целини. Ма колико било страних инвеститиција оне не могу да обезбеде дугорочан и стабилан посао за највећи број грађана Србије, осим за уски слој повлашћених појединаца. Ти производни погони би увек били на крајњој периферији глобалних производних ланаца који подразумевају што ниже плате и високу извесност изненадног затварања и пресељења на друго место када то више не буде одговарало њиховим газдама. И њихов долазак и одлазак би били последица спровођења њихове стратегије која нема никакве везе са Србијом и њеним грађанима.

Србији је потребан економски модел који је заснован на сопственом привредном развоју чији би резултат био развој сопствене индустрије у областима које би обезбедиле велики број стабилних радних места. Кроз супституцију увоза домаћом производњом у буџет би се вратили и порески приходи од личних доходака радника у производњи, јер се они сада кроз куповину стране робе и финансирање плата страних радника одливају ка буџетима држава из којих ту робу увозимо.

Одакле обезбедити новац за развој домаће привреде?

Главно питање које се сада са правом може поставити је финансирање развоја у оваквом економском моделу. Ту је и кључна улога државе у привредном развоју, јер држава треба да испланира капиталне пројекте и обезбеди њихово финансирање претежно из домаћих извора. Пројекти попут изградње путева, инфраструктуре, електрана и система за наводњавање могу бити засновани на политици ниских каматних стопа НБС која би била усмерена ка дугорочном привредном развоју. Ценећи да је наша земља мала и са ограниченим ресурсима, држава би одредила стратешке правце развоја и стратешке гране у које ће улагати, за које се сматра да у будућности могу донети компаративне предности и повући целокупни привредни развој напред, стварајући конкурентну привреду за неки период, не само на регионалном нивоу, већ и шире. Том приликом држава би помагала тим гранама свим облицима царинске и ванцаринске заштите, субвенцијама, меким кредитима, гаранцијама и слично, у циљу постизања задатих циљева. За ове потребе била би основана и Развојна банка Србије.

Централна економска идеја Двери је да се за сваки производ, компоненту, сировину, услугу или рад које је могуће обезбедити из домаћих извора, финансирање обави из средстава која би се преко Развојне банке Србије и домаћих банака наменски добијала из строго контролисане примарне емисије. Држава би морала да даје подстицаје, пореске олакшице, као и селективно кредитира привредне гране које су носиоци развоја и супституције увоза. Циклус би се могао започети групом производа који су најлакши за супституцију, тј. који захтевају најмања улагања, краће време реализације и једноставнију организацију. Потребно је овај процес поспешити циљаним царинским и ванцаринским баријерама за увоз робе коју желимо да супституишемо домаћом производњом. Субституција увоза би повећала запошљавање, што би повећало потрошњу и приливе у буџет. Постепено би се смањио трговински и платно-билансни дефицит са иностранством. Држава би имала више средстава да додатно стимулише супституцију увоза и уводи мере за поспешивање конкуренције и припрему предузећа за извоз. Тако би се успоставила позитивна повратна спрега и наставио циклус супституције увоза на друге групе производа где је супституција тежа и тражи дуже време и већа улагања.

Кључну полугу развоја српске привреде видимо у окретању Србије ка евроазијским интеграцијама, Русији, Царинској Унији и другим видовима економске сарадње на Истоку, где Србија има огромну шансу за пласирање својих производа и налажење заједничких политичких и економских интереса. Европска Унија је интеграциони пројекат прошлости, а Евроазијска Унија је будућност. На руској и источној страни света данас се налази много веће тржиште, за нас отвореније (у случају Русије 99% домаћих производа извозимо без царине), тамо се праве нови инвестициони фондови, могу добити повољнији кредити и очекивати већа економска сарадња.

Пратеће мере

• Потребно је попут Мађарске враћањем дугова завршити сарадњу са ММФ-ом и генерално се ослободити страног утицаја на политику и економију.

• Потребно је и унапређење комплетне пореске администрације и потпуно нова пореска политика у служби подстицаја домаће привреде.

• Неопходно је постепено смањивање учешћа исплате пензија из буџета и стварање Капиталног пензионог фонда који би остваривао што већи део прихода из којих би се финансирала исплата пензија.

• Пуна економска сарадња и планирање заједничког економског развоја са Републиком Српском. Залажемо се за напуштање ЦЕФТА-споразума и прелазак на билатералне споразуме о економској сарадњи са земљама у региону који треба да буду потписани из угла реално сагледаног заједничког интереса. Залажемо се за доследно спровођење политике реципроцитета према Хрватској и Словенији и пропорционално сузбијање неправедне и апсурдне асиметрије, тј. њено кориговање поготово у области малопродаје и агроиндустријског комплекса.

• Мислимо да би требало обновити ЗОП (Завод за обрачун и плаћање) који би био и носилац система за домаћи и девизни платни промет.

• Пуна, а не селективна борба против корупције и криминала, Закон о испитивању порекла имовине политичара и тајкуна, као и конфискација противзаконито стечене имовине. Пооштравање и строга примена антимонополске регулативе поготово у области малопродаје.

• Забрана продаје странцима већинског власништва над јавним предузећима, рудницима, пољопривредним земљиштем, изворима воде, речним токовима и бањама.

• Подршка развоју производног, прерађивачког и потрошачког задругарства, као велике развојне шансе мале и средње привреде, посебно пољопривреде и развоја породичних фирми.

• Решавање проблема кредита индексираних у страној валути пребацивањем што већег дела терета промене курса са грађана и привреде на банке. Омогућавање личног стечаја како би се породице спасиле од одузимања имовине у случају немогућности измирења кредитних, комуналних и других презадужености.

• Додатно опорезовање банака.

• Електронска државна управа и олакшање у добијању свих врста докумената за грађане и привреду.

• Потребно је ускладити развој науке да буде у фунцији привредног развоја, ускладити образовање са потребама привреде, радити на развоју рубних градова и неразвијених делова Србије, подржати младе пољопривреднике и повратак на село, итд.

Двери не желе да нуде шведски стандард, благостање преко ноћи, празна обећања и предизборне куле и градове, јер то сматрамо нереалним, лажним и нечасним. Ко то жели да чује има довољно политичких странака које их лажу већ више од 20 година. Наша је обавеза да – ма колико она тешка била – говоримо истину. Већина лекова у медицини су горког укуса, али помажу. Тако и Двери у политици морају да сведоче истину: ма колико она болела или била непријатна, ма колико одбила гласача који су навикли на лажи и линију мањег отпора, и ма колико тражила време или жртву да би се дошло до промене и бољитка.

Економски савет Покрета Двери