SVETAČNIK 7. NOVEMBAR

7. novembar 2014.

SVETI MUČENICI MARKIJAN I MARTIRIJE

Sv. muč. Markijan i Martirije behu klirici pri patrijarhu Carigradskom Pavlu u vreme cara Konstancija. Po smrti velikog cara Konstantina jeres Arijeva, koja dotle beše prigušena, opet ožive i poče uzimati maha. Pa i sam car Konstancije naginjaše toj jeresi. Na dvoru carevom behu dva uticajna velikaša, Jevsevije i Filip, obojica vatreni Arijanci. Njihovim uticajem bi patrijarh Pavle zbačen s prestola i proteran u Jermeniju, gde ga Arijanci udaviše. Presto patrijaraški zauze zločestivi Makedonije. U to vreme, kada Pravoslavlje imaše da vodi dve ljute borbe, protiv neznabožaca i protiv jeretika, Markijan i Martirije, založiše se svom snagom i odlučnošću za Pravoslavlje. Markijan beše čtec a Martirije ipođakon pri sabornoj crkvi, i pod patrijarhom Pavlom behu patrijarhovi notari (pisari). Arijanci pokušaše najpre da ih potplate, no kada ovi sveti muževi to odbiše s prezrenjem, oni ih na smrt osudiše. Kada ih izvedoše na gubilište, oni uzdigoše ruke i pomoliše se Bogu blagodareći Mu za mučeničku končinu života svoga: „Gospode, radujemo se što ovakvom smrću izlazimo iz ovoga života. Udostoj nas, biti pričasnicima života večnoga, Ti živote naš!“ Tada podkloniše glave svete pod mač, i biše posečeni, 355. godine. Na njihovim čudotvornim moštima docnije podigao je crkvu u njihovo ime sv. Jovan Zlatoust.